Српско ремек – дело од 1.200 евра

Пиротски ћилим, један од најцењенијих производа текстилног заната са подручја Старе планине, носи са собом јединствену карактеристику – нема наличје, већ поседује два лица у потпуности иста, што га чини јединственим у свету. Ова вештина ткања се развила кроз историју не само у Пироту, већ и у околним местима попут Чипроваца, Самокова, Лома и Берковаца. Бобан из околине Пирота је за Телеграф открио све о овом производу.

– Захтева доста труда, посла и љубави. Колико захтева труда, врло је мало плаћено, с обзиром на прохтеве. Цена је минимум 1200 евра, па навише. Користи се више него раније, може да се просте уместо тепиха, да се ставља на кревет, да се направим пиротски амбијент. Бавим се овим више од 40 година, мени је мајка била ћилимарка, као и моја бака. Тај занат полако изумире, зато што је много тежак занат, сврста се у уметнички занат, а по мени је мало плаћен. Треба да се организују школе и да се млад кадар едукује – истакао је Бобан.

У 19. веку, неке ткаље из Пирота су пренеле своје вештине ткања у Књажевац и Димитровград, где су допринеле развоју ћилимарства. Касније, ова вештина се проширила и на Сјеницу, Нови Пазар, као и на многа места у Босни, попут Гацка, Фоче и Сарајева.

Илустрација: Пиротски ћилим се израђује искључиво од квалитетне вуне која је некада била у изобиљу на Старој планини

Од 2002. године, пиротски ћилим је заштићен као производ са јасно одређеним географским пореклом. Укупно 122 шаре и 96 орнамената су укњижени у каталог пиротског ћилима, што додатно наглашава његову аутентичност.

Пиротски ћилим је добио званично признање као најбољи народни, занатски и уметнички производ на међународном фестивалу заната у Сибиру, одржаном од 9. до 16. јуна 2012, чиме је још једном потврђена његова изузетност и квалитет.

Пиротски ћилим се израђује искључиво од квалитетне вуне која је некада била у изобиљу на Старој планини. Данас, услед опадања сточног фонда, вуна се добија са различитих подручја, али се врши строга селекција како би се обезбедио најбољи квалитет. Традиционално, као основа се користила рунска вуна, док је табачка вуна евентуално коришћена као допунски елемент у мешавини.

У прошлости, традиционални начин предења вуне био је ручни, док се данас овај процес обавља индустријским путем, чешљаним поступком. ротски ћилим је више од само текстилног производа – он носи са собом богату историју и наслеђе, те представља ремек дело које је препознато и ван граница Србије.

Извор: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/4265636-cilimarstvo-kao-jedan-od-retkih-zanata-ovo-smo-saznali-o-ovom-tradicionalnom-proizvodu