Мерино вуна: Ново злато српских пашњака

На српским брдима и пашњацима, где се некада вуна шишала за џак брашна или једну цигару, почиње да ниче једна нова – али у ствари стара – прича. У питању је мерино вуна, мека попут облака, лагана попут ваздуха, вредна попут злата.

Мерино овце, раса која потиче из Шпаније, данас су највредније због своје изузетно фине вуне. Док у свету постиже највише цене, у Србији тек почиње да добија пажњу. Ипак, неколико породица већ сада доказује да и наше село има шта да понуди.

На имању у околини Ивањице, једна млада жена и њена породица негују мерино овце, прерађују вуну, и од ње праве јединствене прслуке, капе и шалове. Њихова роба се не продаје у великим радњама – већ иде директно људима који знају шта траже: топлину, квалитет, нешто што траје.

Мерино вуна има многе предности: прозрачна је, не иритира кожу, самочисти се и природно регулише температуру тела. Управо због тога, користи се у производњи зимске одеће, спортске опреме, па чак и беби гардеробе. А све више младих дизајнера открива њен потенцијал и повезује је са модерним кројевима и етно детаљима.

С друге стране, ова вуна враћа и старе вредности. Све више жена у селима почиње поново да плете, тка и обрађује вуну – не из нужде, већ из љубави и жеље да нешто своје остави иза себе.

Србија има услове за узгој ове племените расе. Потребна је само подршка – у знању, организацији и тржишту. Ако тога буде, није немогуће да мерино вуна постане нови симбол српског села – нешто што је истовремено и старо и ново, домаће и светско, једноставно и вредно.