Шта су трапаве седмице и зашто су их се наши стари прибојавали

У народном календару постоје периоди године који се не бележе само по датумима, већ по осећају, обичајима и веровањима. Један од тих периода су такозване трапаве седмице – време када се, како се говорило, треба мало повући, успорити и не започињати ништа велико.

Трапаве седмице најчешће наступају после Божића и трају до почетка Васкршњег поста, мада их народ препознаје и после других великих празника. Назив потиче од речи “трапаво”, што значи неспретно, незгодно, несигурно. Управо таквим се сматрало све што би се започело у тим данима.

Према народном веровању, није се препоручивало да се у трапавим седмицама гради кућа, сеје, улази у брак или креће на пут. Стари су говорили: „Ко у трапавој недељи нешто почне – све ће му ићи наопако“. Зато су људи више боравили у кући, посвећивали се породици и миру.

Жене су у овом периоду избегавале велика прања и генерално чишћење, јер се веровало да прашина подигнута у трапавој недељи носи немир у кућу. Такође се није почињало са ткањем, шивењем или другим дуготрајним пословима.

А шта јесте било препоручљиво? Народ је овај период користио за духовно прибрање. Посећивале су се цркве, постило се припремно, одмарало се и, што је најважније, није се свађало. Трапаве седмице су биле време тишине – не толико из страха, колико из поштовања према ритму природе и живота.

Иако данас многи више не пазе на овај део народног календара, у селима и даље живи сећање на њега. Старији ће и данас рећи: „Пусти то после трапавих седмица“. И често ће бити у праву.

У времену убрзаних почетака, можда би нам свима добро дошло мало успоравања. Јер како су говорили наши преци – што се трапаво започне, ретко кад се добро заврши.