Фрушкогорска светиња која чува српски идентитет

На источним падинама Фрушке горе налази се један од најстаријих и најлепших фрушкогорских манастира – Велика Ремета. Основао га је краљ Драгутин крајем XIII века, иако се у званичним историјским списима први пут помиње тек у XVI веку. Са све четири стране окружен је конацима, а у средишту се издиже највиши звоник у Срему висине 38, 6 метара. Ова светиња позната по раскошном иконостасу и бурној историји представља живо сведочанство духовности, страдања и обнове српског народа. Манастир се налази недалеко од Ирига на око 25 километара од Сремске Митровице и око 40 километара од Новог Сада. До њега се најлакше долази регионалним путем Нови Сад – Ириг, а затим локалним путем који води кроз шумски предео Националног парка Фрушка гора.

Према народном предању, манастир је основао српски краљ Драгутин крајем XIII века.

-Негде по старе дане Драгутин се замонашио и спустио се са краљевског трона на најнижи ниво човечијег достојанства, постао је монах Теоктист. Народ га је много волео, нема где је дошао, а да није нешто лепо направио, а опет га историја више памти као монаха, а не као бившег краља – испричао је Стефан Вучковић,  игуман манастира Велика Ремета.

 

Илустрација: Према народном предању, манастир је основао српски краљ Драгутин крајем XIII века

Иако је Драгутинова резиденција била у Дебрцу, по дозволи угарског краља био је први српски владар који је једно време управљао Београдом.

-Краљ Драгут је оставио цркву народу у аманет са циљем да буде служба у њој Богу и људима – додао је игуман Стефан.

Као и већина фрушкогорских манастира, Велика Ремета је током векова била духовног сабирања народа посебно у тешким временаима османске власти када су људи у манастирима налазили уточиште и наду. Манастир је био један од најзначајнијих духовних центара Српске православне цркве северно од Саве и Дунава.

Међутим, управо због тога често је био мета напада и више пута је пустошен током аустро-турских ратова у XVII и XVIII веку. Монаси су били принуђени да напуштају светињу, носећи са собом највредније иконе, књиге и црквене драгоцености како би их сачували од уништења.

После сваког разарања уследила је обнова, захваљујући прилозима верника и подршци српских добротвора. Посебно тешко раздобље манастир је преживео током Другог светског рата. Светиња је, као и читав Срем, припала Независној држави Хрватској, па је манастир  опљачкан, библиотека уништена, а многе драгоцености однете. Ни након рата није било лако, а године и деценије занемаривања оставиле су траг на целом комплексу. Велика обнова започела је тек у другој половини XX века када су обновљени конаци, храм и велики део манастирског комплекса.

Илустрација: Манастир је више пута похаран и обнављан

Архитектура Велике Ремете представља занимљив спој средњовековне српске традиције и барокних утицаја. Манастирска црква посвећена Светом Димитрију грађена је у рашком стилу са основом у облику уписаног крста и куполом која доминира централним делом грађевине. Међутим, током обнове додавани су барокни детаљи, па је тако у XVIII веку подигнут барокни звоник, који са својих готово 40 метара представља један од највиших манастирских звоника у Србији. Управо он даје манастиру препознатљиву силуету која се издиже изнад шумовитог пејзажа Фрушке горе.

Унутрашњост храма одликује се складом архитектуре и богатством уметничког украса. Посебну вредност имају фреске које су настајале у различитим периодима. Најстарији слојеви фресака сведоче о развоју српског зидног сликарства после пада средњовековне државе, док су касније обнове донеле нове уметничке утицаје, али без нарушавања духовне атмосфере храма.

До 1941. године у цркви Светог Димитрија се налазио занимљив иконостас који не представља јединствену целину, већ је из различитих периода и са иконама различитих вредности. На врху се налазио дуборезни сликани крст из 17. века, као и престоне иконе. Данас се три најдрагоценије иконе са некадашњег иконостаса  чувају у Галерији Матице српске, док се једна од Тихона Иванова налази у зимској капели. Садашњи иконостас је израђен у XVIII веку, а богата дуборезна декорација, позлата и пажљиво осликани ликови светитеља чине га једним од најлепших иконостаса међу фрушкогорским манастирима.

Илустрација: Капела посвећена Успењу пресвете Богородице испод које тече вода

Поред манастирске цркве постоје још две капеле – једна из XVIII века посвећена Светом Јовану Крститељу и друга из 1970. посвећена Успењу пресвете Богородице. Манастирски комплекс окружују конаци, економске зграде и уређено двориште, док се у непосредној близини налази извор коме народ приписује лековита својства.

Манастир Велика Ремета је вековима био од великог значаја за српски народ. Ова светиња је чувар православне вере, писмености и националне свести у временима када је српски народ живео под туђом влашћу, када је било тешко сачувати идентитет и духовну традицију. Данас, Велика Ремета заузима посебно место међу 16 активних фрушкогорских манастира, место молитве и духовног мира. Велика Ремета остаје један од најдрагоценијих бисера српског духовног и културног наслеђа, место на којем се прошлост и садашњост преплићу у тишини фрушкогорских шума.

Извор: Агробизнис магазин