У јерусалимском манастиру 700 година чекали на долазак Светог Саве

Српска православна црква и српски народ данас слави Светог Саву, утемељивача СПЦ, првог српског архиепископа и једну од најзначајнијих личности у нашој историји. Рођен је као Растко Немањић (око 1175—1236) најмлађи син великог жупана Стефана Немање и Ане, најмлађи брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Рођен је у време кад су његови родитељи већ били у поодмаклим годинама као дар од Бога.

Још као дете српски принц био је посвећен вери, постио је, читао Свето писмо и верске књиге иако је његов отац имао велике планове за њега. Међутим, Растка нису занимале овоземаљске ствари, ни држава, ни политика а још мање забава па је против очеве воље отишао на Свету Гору где се замонашио. Заједно са оцем Стефаном, који се замонашио и добио име Симеон обновио је Хиландар духовну колевку српског народа који је данас на четвртом месту по важности на Светој Гори.

Испуњено пророчанство

Како се и данас прича на Хиландару током својих путовања посетио је и Јерусалим и манастира Светог Саве Освећеног, најзначајнијег храма Јудејске пустиње не знајући да се на његов долазак у овом манастиру чекало пуних седам векова.
Наиме, када је Свети Сава Освећени био близу краја свог овоземаљског живота крајем 6. века рекао је својим монасима да чекају дан у далекој будућности у којој ће архиепископ и Божји човек који ће носити његово име доћи из далеке земље. Монаси ће, рекао је на самрти светитељ, њему дати његово жезло и икону Богородице Млекопитатељице.

Они ће знати да је дошао очекивани човек тако што ће у тренутку његовог поклоњења на његовом гробу свезани жезал направљен од слонове кости и богато украшен предмет пасти на земљу пред његове ноге. Две стотине година касније свети Јован Дамаскин додао је своју чудотворну икону Богородице Тројеручице Млекопитатељице у наследство.

Илустрација: Реплика фреске Светог Саве и његовог жезла који се чувају у Историјском музеју Србије 

Седам векова касније српски светитељ је дошао да се поклони гробу свог имењака. Монаси су и даље чували пророчанство свог оснивача и док се српски архиепископ клањао на светитељовом гробу жезал причвршћен на зиду је пао пред његове ноге. Чудо се поновило и наредни дан и све сумње монаха бејаху отклоњене. Они су са сигурношћу знали да је Свети Сава Српски онај кога су чекали. На тај начин је веома поштована икона Богородице Тројеручице (кроз коју је остварило чудо зацељења св. Јована Дамаскина ) заједно са жезлом дато Светом Сави Српском и налази се у хиландарском католикону на икони Богородице Тројеручице.

О животу Светог Саве доста се зна на основу сачуваних житија али и бројних цркава и манастира које је подигао. Он је био лучоноша вере Христове у српском народу, утемељивач аутокефалности наше цркве чији дух већ вековима бди над српским народом. Осим српског поштују га и други православни народи посебно Руси и Бугари. На молбу његовог наследника Арсенија II Сремца и краља Владислава његово нетрулежно тело које је првобитно сахрањено у тадашњој бугарској престоници Трнову пренето је у манастир Милешеву где су се верници вековима сабирали око његових моштију тражећи помоћ и лек.

Илустрација: Кивот у манастиру Милешева у којем се чува лева шака Светог Саве

Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак краљ Стефан Владислав II. Плашећи се побуне и мртвог српског светитеља око кога су Срби окупљали Синан Паша је наредио да се мошти светиља донесу из Милешеве и спале. Како бележи историја спаљивање моштију Светог Саве, од кога је остала само лева шака  која се и данас чува у Манастиру Милешева, догодило се 10. маја 1594. године.На месту где су спаљене његове мошти на Врачару подигнут је велелепни Храм Светог Саве.

Извор: Етно Србија