Сутра је Преображење Господње, ево зашто ваља јести грожђе

Спрпска православна црква и верници сутра славе велики празник – Преображење Господње.

Саша Срећковић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду, истиче да је Преображење у народном календару било време јасно препознате промене. Тренутак када се лето полако повлачи, а природа почиње да показује прве знаке јесени.

„Говорило се да се преображава лист у гори и камен у води. Лишће почиње да жути и опада, воде постају хладније, а са променом природе мења се и човеков однос према њој. Знало се да после Преображења више није време за купање у рекама. Веровало се да онај ко настави да се купа може да се прехлади, разболи или да га уједе змија“, објашњава Срећковић.

У оваквим веровањима природни циклус добија своје место у свакодневном животу. Оно што се дешава у природи одређује када се нешто ради, једе или избегава. Посебно место имало је грожђе.

„Преображење је било време новог рода. Грожђе се освећивало у цркви и делило, а у појединим крајевима носило се и на гробље, за покој душа предака. Забележено је и да се ново грожђе није јело пре празника, већ тек после освећења. Тако се и у исхрани јасно обележавала граница између онога што је било и онога што тек долази“, каже музејски саветтник Етнографског музеја.

Илустрација: Преображење је било време новог рода, грожђе се освећивало у цркви и делило, а пре овог празника се није јело

Како Преображење пада у време Госпојинског поста, празнична трпеза била је посна, али обогаћена рибом и вином. Срећковић подсећа и на друга веровања која су се везивала за овај дан. Говорило се да се у ноћи Преображења и небо три пута преображава, да није добро плакати, а да жене и девојке треба да започну неки посао како би им све ишло од руке. У неким крајевима брали су се и лешници који су чувани као природни лек.

„Ова веровања показују како је човек природне промене повезивао са сопственим животом. Преображење није било само датум који означава промену годишњег доба. Оно је уређивало однос према води, храни, раду, здрављу и плоду, али и према прецима. Зато је за етнологију важно као пример начина на који се природни циклус претварао у културни образац“, закључио је Срећковић и нагласио да нам обичаји говоре како су људи некада разумевали време, природу и сопствено место у њој.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/579659/Zivot/trenutak-promena