Сутра почиње Божићни пост, а данас треба ово да урадите

Божићни пост почиње сутра, 28. новембра, а циљ поста је приближавање Богу, како кроз уздржавање од мрсне хране и злих мисли, тако и кроз молитву и чињење добрих дела.

Заједницу са Богом постижемо управо постом у којем је врхунац причешће које представља крајњи циљ.

Божићни пост траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 28. новембра, а завршава се 6. јануара.

У току целог овога поста, по правилу се не једе месо, млечни производи и јаја.

Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте “на води”.

Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице (4. децембра), чак и ако празник падне у среду или петак.

Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности “на води”.

На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости “на води”.

Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.

Илустрација: Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице (4. децембра)

Прави пост има две стране: телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздражавању од рђавих мисли, жеља и дела и у посвећивању молитвама и доброчинствима.

Духовни пост састоји се у чињењу добрих дела, праштању, молитви и покајању.

Телесни пост је помоћно средство за борбу против страсти и грехова каква је гордост која се сматра кореном сваког даљег зла.

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана “Христовог рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег који се јавио свету, и да би му, поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење”.

Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости.

Српска православна црква четири пута годишње има вишедневне постове – Божићни, Васкршњи или Часни уочи Васкрсења Христовог, Петровски пред празник посвећен Светом апостолима Петру и Павлу (12. јула) и Госпојински, уочи Успенија Пресвете Богородице (28. августа), преноси Танјуг.

А, дан уочи почетка великог Божићног поста је такође веома важан. Наиме, Српска православна црква и верници обележавају празник посвећен Светом апостолу Филипу, али и Божићне покладе, које најављују сутрашњи почетак шестонедељног Божићног поста.Свети апостол Филип један је од дванаесторице апостола, родом из Витсаиде крај језера Галилејског. Одазвао се позиву Христа, и постао његов ученик.

По силаску Духа светога, ревносно је проповедао Јеванђеље у Азији и у Грчкој. Страдао је распет наопако на дрвету. Мошти Светог Филипа пренете су касније у Рим.

Данас су и Божићне покладе – дан уочи почетка Божићног поста и последњи дан када је дозвољено јести месо, јаја и бели мрс у овој години.

Према старом народном веровању, требало би данас припремити богату вечеру и веселити се са својим укућанима.

Сматра се да су Покладе и дан за праштање, како би се ушло у пост без греха.

Већина обичаја за Божићне покладе повезана је са заштитом од духова и нечистих сила, па нису ретке поворке маскираних ликова, прескакање ватре или трљање белим луком.

Извор: Тањуг/ https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5835590/bozicne-poklade.html