Славимо Огњену Марију, дан кад се ништа не ради

Празник свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија слави се 30. јула по грегоријанском, односно 17. јула по јулијанском календару. У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона, те попут своје браће спада у огњевите свеце. Славе је сви који су имали штете од грома и олује, а народна изрека каже: „Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.“ Обележава се и као крсна слава, па иако није означена црвеним словом у црквеном календару тај дан не ваља радити, што се посебно односи на жене, јер се сматра да ниједан посао тог дана не може донети срећу.

Рођена у јужној Анадолији
Света Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклецијана у јужној Анадолији у Антиохији. Била је јединица незнабожачких родитеља, па је Бога спознала доста касно тек са 12 година кад се крстила. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше да се никад неће удавати, и да ће душом пострадати за Христа. Када је за ово сазнао њен отац одрекао се ћерке због вере њене и истерао је из куће. Иако млада Марина се свим срцем предала Богу и четири године је ходила и ширила Христову веру међу људима. Када је за то сазнао царски намесник Олимврије наредио је да ухапсе Марину и доведу је пред њега како би је научио памети.

Илустрација: За Огњену Марију се верује да је сестра Илије Громовника / ФОТО: Youtube/ ТВ Храм

Легенда каже да пред царског намесника иступила прелепа девојка и да он очаран њеном лепотом решио да је ожени, али она није пристала. То је Олимврија разљутио, па је наредио да се поклони идолима што је она одбила речима: “Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо. Не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему”. Црква бележи у својим списима да је бесни царски намесник ставио Марину на љуте муке, па је сву рањену и крваву бацио у тамницу уверен да ће сломити њену веру у Господа. Међутим у тамници се десило чудо.

Чудо у тамници
Сва крвава и у тешким мукама Марина се молила Богу. Прво се јавио ђаво у виду страшне змије, али када се она прекрстила змија је пукла и нестала. Тада је тамницу обасјала светлост небеска. Зидови нестадоше, као и кров тамнице, а испред Марине се створио блистав и велики крст на чијем врху је била бела голубица. Птица се обратила скрушеној девојци људским гласом и рекла јој:“ Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља.” И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова, написао је у житију о светој Марини свети владика Николај Велимировић у свом „Охридском прологу“.
Међутим, то није био крај њеним мукама. Безумни судија наставио је да је мучи и наредног дана огњем и водом. Али, она све претрпи без јаука и кукања, као да је у туђем телу. Када је схватио да ни тако не може да сломи њену веру у Господа, бездушни Олимврије нареди да је посеку мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с анђелима и она дочека смрт са осмехом на уснама. Имала је тада само 16 година.
У црквеним списима и данас пише :“Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи.“ Страховите муке кроз које је прошла великомученица Марина, Николај је описао стиховима:

„Буди близу мене, снаго мученика,
Да поднесем муке без страха и крика…”

Чудотворне мошти
На икони се представља у обичном оделу са крстом и миртином гранчицом у руци. Њене мошти су, како се верује већ вековима, чудотворне и исцелитељске, па су одувек поштоване не само међу хришћанима већ и међу муслиманским живљем.

Илустрација: Иако овај празник није обележен црвеним словом у календару данас се ништа не ради

Наиме, на планини Ланга изнад албанске стране Охридског језера, налази се манастир Свете Марине који чува део њених чудотворних мошти. Многобројна чудесна исцељења догађала су се и догађају у овом манастиру, о чему постоје многа сведочења. И Турци имају велико према овој светињи, па никад нису дарнули ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Историја бележи да је чак једно време Турчин био тутор овог манастира.
Према народном веровању, Огњена Марина пали и кажњава огњем, а грмљавина на овај свети празник је лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да су овакве ситуације указивале на болест и сиромаштво.

Извор: Агробизнис магазин