Света Петка – Заштитница жена, породице и доброте
Данас, 27. октобра, српски народ слави Свету Петку – једну од најпоштованијих светитељки у православљу. Преподобна мати Параскева, позната и као Света Петка, вековима је у срцима верника као заштитница жена, болесних, сиромашних и свих који страдају. Њен култ дубоко је уткан у српску традицију, а празник се обележава у готово сваком крају земље, уз молитву, свећу и породично окупљање.
Света Петка рођена је у месту Епиват, недалеко од данашњег Истанбула. Потицала је из побожне и имућне породице, али је још као девојчица осетила позив да свој живот посвети Богу. Напустила је породични дом и богатство, живела скромно, постила, молила се и помагала сиромашнима. Њен живот био је пример смирења, милосрђа и пожртвовања.
После смрти, мошти Свете Петке постале су чудотворне. Верује се да помажу болеснима и невољнима, па је њен култ брзо проширен по целом Балкану. У Србији јој је посвећено на десетине храмова, а најпознатије поклоњење је у београдској Цркви Свете Петке на Калемегдану, где свакодневно долазе верници да се помоле и умију водом са светог извора.
На дан Свете Петке народ се уздржава од тежих кућних и пољских послова – не пере се веш, не шије, не меси хлеб. Верује се да ће свако ко данас поштује празник имати здравље и благостање током целе године. Жене посебно поштују овај дан, јер се сматра да Света Петка чува њихове руке и дом, доносећи мир, плодност и срећу.
У појединим крајевима Србије верници обилазе свете изворе, узимају воду „Петкињу“ и чувају је у кући као благослов. У народу се често каже: „Ко поштује Свету Петку, она му је помоћница целе године.“
Света Петка није само верски, већ и културни симбол женске снаге у српском етно-идентитету. У временима када су жене биле чувари породице, дома и вере, она је представљала узор побожности, достојанства и доброте. Зато није случајно што се и данас многе девојке и мајке моле Светој Петки за здравље, љубав и породични мир.
У многим селима и варошима широм Србије овај дан обележава се као слава или заветина. У црквама се служи литургија, народ приноси колач и жито, а куће миришу на посну храну и свеће. На селу, жене често носе воду са извора и њоме посипају дворишта и баште „да све роди и буде берићетно“.
Празник Свете Петке нас подсећа да је вера највећа снага, а доброта најчистији облик људске лепоте. Без обзира где живимо, овај дан нас позива да успоримо, да се сетимо својих корена и да у срцу обновимо мир и љубав.
„Ко Свету Петку слави – не боји се глади ни болести.“


