Манастир Благовештење на магичном Руднику

Са 1.130 метара висине планина Рудник доминира Шумадијом. Савремена истраживања показала су да су овде бакар, злато и сребро ископавали стари Римљани. Око ове плание већ вековима се плету бројне легенде, а мало је познато да је на њеним обронцима и у недрима некад је било 55 цркава и 17 манастира. Данас на падинама ове прелепе планине постоје четири „жива“ манастира и црква у готово сваком селу.

На северним обронцима планине у клисури Благовештенске реке недалеко од Страгара налази се манастир Благовештење Рудничко посвећен светим Благовестима и припада Епархији шумадијској. Верује се да је подигнут око 1400. године, и чувар је вековне српске историје. Није познато ко је био критор ове светиње, али најстарије фреске, преко којих су касније насликане нове, датираују из периода с краја 14. и почетка 15. века. Прво помињање манастира забележено је у турским записима о порезу из 1476. из којих се види да је у питању светиња са врло скромним приходима.

 

Илустрација: Данашњу манастирску цркву чине три спојене целине

Манастир је привремено био напуштен током Велике сеобе Срба 1690. али и половином 18. века услед најезде Аустроугара. Благовештење постају центар Србије када је Карађорђе у манастиру, пред народом тражи опроштај због убиства оца, а посебно је био важан током Првог и Другог српског устанка. Прва озбиљнија обнова ове светиње била је крајем 18. века када су саграђене келије, подрум, доведена је вода у манастир, подигнута воденица и утврђене међе манастирског имања. За време владавине Милоша Обреновића темељно је обновљен, када је на западном делу цркве подигнута велика кула-звонара, обновљени су манастирски конаци, а читав комплекс је опасан зидом. Манастир је страдао у земљотресу у мају 1927, а обновљен је 1937. када су фреске очишћене од гара. Као знаменитост се чувало сребрно кандило, наводно поклон краља Петра Ослободиоца из времена кад је био дете. Током Другог светског рата немачка казнена експедиција је срушила и спалила манастирске конаке, а само чудом Божијим црква је остала неоштећена. По завршетку рата на рушевинама светиње привремено су боравиле руске монахиње и млада сестра Михаила Кнежевић која је 1947. године постала игуманија. Од тада манастир је потпуно преображен – обновљен је стари и саграђен нови конак на који је 25 година касније дозидан спрат са капелом, пише на званичном сајту епархије Шумадијске о овој светињи.

Данашња црква манастира Благовештења је скромна једнобродна грађевина са дубоком полукружном апсидом, коју чине три спојене целине, наос са олтарским простором, припрата и звоник. Настајали и спојени од 14. до 19. века. Најстарији део је наос са олтарским простором, мања грађевина правоугаоне основе дуга осам и по, а широка пет метара, на чијој источној страни је нешто издужена апсида. Зидана је од ломљеног камена. Олтарски простор одељен је од наоса иконостасном преградом. Апсиду, несразмерно велику, а доста ниску, прекрива полукалота, а наос храма полуобличасти свод. Кров је прво био покривен оловним плочама, потом клисом, а данас бакарним лимом.

Илустрација: Манастир је више пута обнављан и дограђиван

Припрата је дозидана и придодата старијем храму, највероватније у трећој деценији 17. века. Има скоро квадратну основу, са зидовима од око четири метра. Пресведена је полуобличастим сводом и шира је и виша од цркве настале три века раније. Нарочито упада у очи висина припрате, која је око девет метара, док првосаграђена црква има висину од пет и по метара. Уз припрату цркве подигнут је 1844. године масиван звоник висок 18 метара на коме почива кровна конструкција у облику пирамиде. Грађен је делом од притесаног, делом ломљеног камена, док су за сводне површине у звонику коришћени опека и отесана сига.

Како је црква кроз векове дограђивана и обнављана тако је и осликавана фрескама. Оне су махом дело српских сликара, мада има и натписа на грчком, па се претпоставља да су део фресака радили грчки уметници. Фреске се разликују по квалитету и начину осликавања. Наос је осликан крајем 14. века, али је касније нанет нови слој вероватно у трећој деценији 17. века. Конзерватори су приметили остатке старих фресака и делом очувану, првобитну представу Страшног суда у некадашњем трему на спољашњој страни западног зида наоса. Фреске су рађене на влажном кречном малтеру у коме је, ради учвршћивања, била и исецкана слама. Једино су на лицима досликавања на сувом малтеру.

Најрепрезентативни су ипак делови иконостаса – крст са Распећем и царске двери. Најстарије очуване иконе потичу из 18. века (арханђел Михаило, Христос у храму, Вазнесење Господње), док су иконе Сабор светих арханђела и светог архиђакона Стефана из средине 19. века. Претпоставка је да је осликани и резбарени крст донет у ову цркву из неког другог храма, јер по димензијама не припада овде. Са висином од 2,90 метара врх му дотиче највиши део сводне површине, иако је по свему судећи скраћиван по ширини и по висини. Манастирска библиотека има двадесетак руских штампаних богослужбених књига из 18. и 19. века, као и занимљиве записе о историји самог манастира, пише на званичном сајту епархије Шумадијске.

Извор: Агробизнис магазин