Магична слика Острога

Манастир Острог најдраже је духовно стециште највећег броја православних верника, али и припадника других вероисповести који желе да посете надалеко познато здање под стенама надомак Никшића и сведоче невероватној архитектури, осете мир чују приче чудима која се ту, по предањима, дешавају. Највише туриста је сунчаним периодима, када настаје и највећи број фотографија, али је приказ под снегом нешто посебно.

Због локације, зима није идеално време за одлазак на Острог, па тако ретко имамо прилику да видимо како православна светиња изгледа прекривена снегом. Ипак, последњих дана на друштвеним мрежама можемо да видимо баш такве призоре и најчешћи коментар гласи: “Приор је магичан”.

Бела спољашњост манастира готово уклесане у стене под белином обронака планина и шума делује готово несвтарно и бајковито. И, несумњиво, свако ко се осмели да у таквим условима пође пут Црне Горе и Острога, може да се нада потпуно новој димензији узвишености и осећају мира. Сам поглед на фотогорафије пружа баш такав утисак.

Илустрација: Острог под снегом је слика која се не виђа често/ ФОТО: Facebook

Иначе, манастир је пре 100 година, пре него што га је захватио велики пожар, изгледао потпуно дручије, о чему сведоче и старе фотографије.

Такође, занимљива је прича и о самом настанку Острога и чудима која се, према причама, овде дешавају.

Настанак манастира и историја
Историја Манастир Острог нераскидиво је везана за име Светог Василија Острошког, једног од најпоштованијих светитеља Српске православне цркве. Манастир је смештен високо у стени Острошке греде, изнад области која је некада припадала породици Бјелопавлића, у близини старог Оногошта, данашњег Никшића. Територијално, данас се налази на подручју општине Даниловград у Црној Гори.

Манастир је у 17. веку основао херцеговачки митрополит Василије, чије се +мошти и данас чувају у манастирском кивоту. Рођен као Стојан Јовановић 1610. године у селу Мркоњићи у Поповом пољу, у Херцеговини, још као дечак је ступио у монашки живот. Због тадашњег османског “данка у крви”, родитељи су га послали у манастир Завалу, где му је игуман био стриц. Након тога наставља школовање у манастиру Тврдош, где прима монашки постриг, бива рукоположен за свештеника и постаје парох у Поповом пољу.

Василије је био владика захумско-херцеговачки од 1639. до 1671. године и у Острог је с монасима дошао из херцеговачког манастира Тврдоша, који су порушили Турци.

Борба за веру у тешким временима
Период у коме је деловао био је изузетно неповољан за православни народ. Са једне стране постојали су притисци османских власти, а са друге покушаји унијаћења од стране Дубровачке надбискупије. У таквим околностима, Василије је упућиван на важне црквене мисије – у Пећку патријаршију, на Свету Гору, као и у Влашку и Русију, одакле је доносио помоћ и дарове свом народу.

Године 1638. у Пећи добија чин митрополита херцеговачког и захумског, а касније и титулу скендеријског митрополита. Упркос бројним клеветама, прогонима и неприликама, истрајавао је у напорима да помогне свом народу и очува православну веру.

Настанак манастира Острог
Након што је манастир Тврдош спаљен од стране турске војске, митрополит Василије започиње потрагу за местом где би наставио монашки живот. Према предању, пролазећи кроз област Бјелопавлића, задржао се на Острошкој гори, где је пронашао стару испосницу у којој је некада подвизавао Свети Исаија Оногошки. У том простору налазила се и мала црква посвећена Ваведењу Пресвете Богородице.

Илустрација: Острог је најпознатији православни манастир на Балкану

Уз благослов митрополита Василија, монаси започињу градњу нове цркве Часног крста, док је постојећа црква обновљена. Забележено је да је митрополит приложио готово целокупно своје имање манастиру, откупљујући земљу од околних сељака како би обезбедио опстанак братије. Ови догађаји потврђени су и у сачуваним записима које је лично оставио.

Архитектура манастира
Архитектура манастира Острог јединствена је на овим просторима, јер је комплекс дословно уклесан у стену. Управо тај необичан спој природе и духовности учинио је Острог једним од најпрепознатљивијих манастира на Балкану, не само по изгледу, већ и по бројним сведочењима о чудима која се за њега везују.

Комплекс манастира Острог чине два дела. Већи је Доњи манастир, смештен око Цркве Свете Тројице, саграђене 1824. године, око које је већина манастирских објеката, укључујући и конак. Горњи или “Бели” усађен је у стену, и до њега води успон уском стазом дугом три километра. Чине га две малене пећинске цркве, од којих је једна посвећена Светом крсту и украшена фрескама, које су у 17. веку радили српски зографи Јован и Радул, а које приказују Светог Саву и Светог Василија Острошког и сцене из Христовог живота и великих празника.

Друга црквица посвећена је Ваведењу Богородице и у њој су у једном ковчегу мошти Светог Василија Острошког.

Данашњи изглед манастир је добио између 1923. и 1926. године, након обнове после пожара који је уништио већи део манастирског комплекса Острога.

Чуда у манастиру
Митрополит Василије се упокојио у манастиру Острог 12. маја 1671. године, а на месту на коме је испустио своју душу је никла винова лоза, која се и данас може видети. Недуго затим, митрополит Василије је канонизован за свеца Српске православне цркве, која сваке године 12. маја прославља спомен на њега.

Од тада, па до данашњих дана се непрекидно догађају чуда Светог Василија Острошког. На званичном сајту манастира се стално појављују нови текстови који сведоче колико су велика чуда Светог Василија Острошког, а у походе манастиру готово свакодневно долазе поклоници, од којих многи нису православне вере.

Обичаји и занимљивости везани за овај манастир су заиста бројни и ми овде можемо поменути само неке од њих. Свакако међу најзначајније занимљивости спада прича о папучама Светог Василија Острошког.

Наиме, познато једа је тело Светог Василија једно од највећих чуда, узевши у обзир да је потпуно очувано до данашњих дана, иако се овај светац упокојио пре више од три века. Уз то, монаси манастира с времена на време пресвлаче овог светитеља и, како се тврди, његове папуче буду излизане, јер постоји веровање да он устаје и хода.

 

Извор: https://zena.blic.rs/tradicija-i-obicaji/slike-ostroga-pod-snegom-su-najmagicniji-prizor-koji-cete-videti-u-zivotu/1be9e15