Image Alt

Жезло Светог Саве – знак самосталности

Жезло Светог Саве – знак самосталности

Звонко Петковић, професор Факултета примењених уметности у Београду и рестауратор запослен у Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију, направио је копију жезла Светога Саве. Она се сада налази у Галерији Клуба РТС у Светогорској улици где ће, поред ауторових минијатура и накита, бити изложена до 28. јануара.

Како нам је аутор на отварању изложбе „Пут у тишину” објаснио, ово је прва верна копија жезла којим је византијски краљ Алексије Комнин III (1195–1203) даривао монаха Саву Немањића док је боравио у манастиру Мар Саба у Синајској гори. Оригинал овог Савиног жезла налази се у манастиру Хиландар.

Дар цара Алексија

Шта је Петковића подстакло на овај подухват којим на жезло подсећа? Он најпре истиче како цар Алексије звани Анђео додељује са жезлом манастир Хиландар и светилишта у Милејама српским монасима Сави и Симеону, али не без муке, већ после драматичне дипломатске активности, како наводе књиге. Манастир, у који је Сава дошао још са 18 година, ови монаси обнављају, утврђују и настањују братством од 14 монаха, с игуманом Методијем на челу. Тада Сава, добијајући жезло, уз њега израђује Хиландарски типик, по узору на типике старих манастира, а кога се хиландарци држе у целости до данашњег дана. Типик је средњовековни указ о животу у манастиру, писан на пергаменту.

„Жезло од цара је Хиландару дало статус царског манастира с многим привилегијама. Рецимо, камене столове у трпезаријама имају само царски манастири, каквих има свега пет на Светој Гори. Зашто је за нас Србе важно ово царско жезло? Наиме, оно је дало право манастиру Хиландару да бира свог игумана, да буде самовластан и независан у томе. Даје му аутокефалност да од тада за избор свог игумана монаси не морају да иду у Цариград, у којем је жезло прављено, и да траже благослов власти Васељенске патријаршије”, тумачи значај „патерице”, то јест „пастирског” или „монашког штапа”.

По хроничару Свете Горе из 19. века, писцу и сликару Димитрију Аврамовићу, у старо време Хиландар је био трећи по значају манастир на Светој Гори, али када му Свети Иверон преузима то место, остаје на четвртом. Наш манастир у Светој Гори има највише земље, коју је Свети Сава купио, како је тад писао Аврамовић.

Аутор изложбе одлазио је такође у Хиландар, од којег добија благослов да изради копију жезла јер га сматра, каже, најзначајнијом реликвијом коју Срби као народ поседују, а чува се у ризници поред чудотворне иконе Богородице Тројеручице као прворазредна светиња.

Илустрација: Оргинал жезла Светог Саве чува се у манастиру Хиландар

Директор Галерије фресака Бојан Поповић нагласио је да је, поред жезла, Петковићева серија прстења јединствена: „Од данашњег накита разликује се по споју уметничког и монументалног, у којем се примењена уметност ослања и на архитектуру”, рекао је.

Поповић истиче да је Петковић, поред тога што је скулптор и златар, такође фантастичан аранжер. „Таква умешност недостаје у нашим музејима, баш као често и права критика поставке. Тако ову изложбу красе и необични предмети, као што су телефон, радио, минерали, мушки цилиндар шешир. Сећам се наше сарадње у Галерији фресака где је за пратеће поставке бирао посебне витрине, попут оних које су правили затвореници у Коњицу или месинганих које је за музеј принца Павла наручивао Милан Кашанин. Тај избор пратећих објеката указује и на раскош материјала које употребљава: поред свих врста дрвета, ту има и много разног камења, од дијаманта, преко сафира, до полудрагог камена као што су тиркиз и жад и све до обичног камења као што је комад обрађене цигле. Међу материјалима којима покрива читав свемир има и слоноваче. Професор је и добар израђивач ‘амбалажа’ – сва његова уметничка дела, попут уоквирених и застакљених минијатура, имају ‘амбалажу’”, истиче директор Галерије фресака у Београду.

Сребро и драго камење

Ана Марија Симоновић је у име Клуба РТС рекла да Звонко Петковић све нас у 2025. уводи с посебном изложбом. Она нам је представила и изложбу накита, минијатура на егзотичним материјалима с иконолошким мотивима, као и оних с напрсним крстовима и панагијама. „Радови су сегмент примењене уметности, а сами комади комплетно ручно су рађени у сребру, оплемењени драгим камењем, бисерима, слоновачом и егзотичним врстама дрвета. Сваки рад је уникатан и сертификован, јер Звонко негује традицију јувелирског заната, драгуљарства, као и ланчарења – традиционалних заната који су скоро изумрли”, рекла је Симоновићева.

У атмосфери која је одисала уметничким, али и празничним духом, у којој су се окупили познати београдски ствараоци, а старе песме изводила професорка Биљана Ђуровић, Звонко је на крају захвалио: „Срећан сам данас што сам професор. Срце ми је пуно због тога што су жезло, симбол наше духовности, дошли да виде и моји студенти и професори”, рекао је поздрављајући их. Неуобичајено за једну изложбу, професор је највећу захвалност изразио својој супрузи Татјани која га кроз живот и рад прати, рекао је уручујући јој, помало скромно збуњеној, своје уметничко дело на поклон.

Позлатио храм у Крушевцу
Аутор је рођен у Крушевцу, завршио је Факултет примењених уметности и дизајна у Београду, а у Народном музеју и специјалистичке студије за рестаурацију и конзервацију археолошких и музејских експоната од дрвета, племенитих и неплеменитих метала. Како нам открива, у том периоду завршио је и златарски занат. Бави се позлатом, конзеравацијом и рестаурацијом предмета од дрвета, као и предмета од племенитих и неплеменитих метала. Такође, уметношћу уникатног накита од сребра и драгог камења, негујући традиционалну израду. Написао је неколико књига из примењене уметности која је карактерисала српску историју уметности, а 2022. позлаћивао је крстове за Храм Светих архангела у Крушевцу.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/573839/Zivot/zezlo-svetog-save

ФОТО: Facebook/ Пријателји манастира Хиландара

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish