Данас је велики празник, ово морате да урадите за здравље

Свети цар Константин и царица Јелена убрајају се међу најзначајније личности хришћанске историје. Православна црква слави их 3. јуна, као светитеље који су својим делима оставили дубок траг у вери и традицији.

Свети цар Константин и царица Јелена у црквеном календару обележени су црвеним словом, а празник прати велики број обичаја.

Верује се да ваља отићи у цркву и запалити свећу за све мученике који су свој живот дали борећи се за хришћанство. Углавном се изговара тропар посвећен цару Константину:

“Креста твојего образ на небеси виђев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол твој Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи: јегоће спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине человјекољубче”.

Према веровању, тело ћете очистити од болести ако се три пута умијете светом водицом. Такође, ово је имендан свим Јеленама, а зна се да је то једно од најчешћих женских имена у Срба.

Овај празник је слава Ниша, града у коме је рођен цар Константин, утемељивач хришћанства. Као еснафску славу обележавају га кујунџије и железничари.

Култ цара Константина и царице Јелена посебено се негује код Грка и Румуна, па се каже да је код њих Константин као код нас Свети Сава.

Илустрација: Обачаји кажу да се данас ваља три пута умити светом водицом и у цркви запалиту свећу за хришћанске мученике

Овим светитељима посвећен је велики број цркава у Србији, а само неке од њих су Вождовачка црква у Београду, црква Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста…

Ко су били цар Константин и царица Јелена

Предање, а и неки историчари тврде, да је цар Константин рођен у Нишу, од оца Констанција Хлора, потоњег цара западних римским области, и мајке Јелене. Константин је рођен 274. Године после Христа, а владао је 31 годину и десет месеци, све док није умро 337. године у Никонидији. Сматра се да је био четрдесет седми римски цар, после Августа Цезара.

Када је 25. јула прве године 271. Олимпијаде умро Констанције, за цара у тим областима проглашен је његов син Константин. У Риму је цар постао Максенције, који је био тиранин, а на Истоку Ликиније, Константинов зет.

Гласови о Максенијевој тиранији брзо су се ширили, те Константин замисли да Римљане ослободи тираније, а између осталог, поче мислити и о томе кога ће бога узети да му буде од помоћи. У то време хришћанство се већ беше увелико развило и оснажило и поред прогањања од римских власти.

Једног дана, око подне, угледа Константин на небу светао стуб у облику крста, изнад кога је стајао натпис: “Овим побеђуј!” Цар упита људе око себе, да ли и они виде ову небеску појаву, а кад му и они потврдише, цар се увери да је то чудесно Божје знамење. Идуће ноћи у сну јави се цару Христос и рече му да начини исти онакав знак какав је видео на небу, да се увек нађе уз њега као знак победе над варварима. Константин одмах ујутру нареди да се уместо римских сребрних орлова на заставама начини велики крст од злата и да се он пред војском носи. Константинова војска, која је већином била хришћанска, одушевљено дочека крст као симбол победе и слободе.

Илустрација: Данашњи празник обележен је црвеним словом, па не треба радити већ га провести у миру и молитви

Константин пође с војском на Мексенција, судари се с њим код мулвијског моста недалеко од Рима, жестоко га потуче, а сам Максенције, бежећи, утопи се у реци. Константин победоносно уђе у Рим, где га Римљани дочекаше као свог спасиоца. Константин обустави прогањање хришћана, заточеницима даде слободу, сужњеве пусти из тамница, дозволи обнову порушених хришћанских цркава, а и сам поче дизати цркве и сукупоцено их украшавати.

У договору са Ликинијем, Константин 313. изда у Милану указ којим прогласи слободу хришћанске вероисповести у целој римској империји.

Али цар Ликиније, и даље многобожац, мрзео је хришћане, те их је у својим областима и даље прогањао, више тајно но јавно. Због тога ускоро Константин и он заратише, и после много бојева, на копну и на мору, Константин победи Ликинија код приморског градића Халкидона, ухвати га и пошаље у Солун. Но, Ликиније и даље није мировао, већ поче скупљати варварску војску, да би се осветио Константину, а кад овај то дозна, нареди да се Ликиније убије, те Константин постаде цар самодржац целе римске империје. Цар одмах огласи да је хришћанска вера господарећа, забрани разапињање на крстове, укиде гладијаторске игре, забрани да државне власти приносе жртве идолима, и нареди светковање недеље.

Да би се расправило питање које се односило на Аријево учење о Сину Божјем, Константин 325. године сазове први Васељенски сабор у Никеју, на који је дошло 318 светих отаца из свих крајева тадашњег хришћанског света. Сам цар био је почасни председник Сабора. На Сабору је осуђена Аријева јерес, састављен је Симбол Вере до осмог члана, и уређено када да се празнује хришћанска Пасха, односно Ускрс.

Царевим реформама противили су се многобошци у Риму, којих је било још много, због чега цар оснује себи нову престоницу, на месту старог Византиона, коју назове Константинопољ. Оснивање Константинопоља пало је у време одржавања првог Васељенског сабора, те су свети оци дошли и осветили темеље града.

Мајка Константинова, Јелена, као побожна жена, желела је да посети света места у Палестини, па зато, из града Дрепана, који цар назва по својој мајци Јеленополис, отплови за Јерусалим и тамо јој пође за руком да пронађе животворећи крст Христов.

Пред своју смрт, цар Константин се разболе, па оде у Јеленополис у Бању. Али, видевши да болест постаје све озбиљнија, пређе у Никомидију. Осетивши да ће умрети, недељу дана пред смрт позове никодимијског епископа Евсевија и крсти се. Умро је 21. маја у 65. години живота. Његово тело пренето је у Цариград и сахрањено у цркви светих Апостола, коју је он подигао.

На икони цар Константин и царица Јелена представљају се заједно, царица мати с десне стране, а цар с леве, у царском византијском орнату, са крунама на главама, а међу њима велики животворећи крст Христов.

Извор: https://zena.blic.rs/tradicija-i-obicaji/danas-su-sveti-car-konstantin-i-carica-jelena-ovo-su-najvazniji-obicaji-jedan-je/k5plyrw