Цвеће као прва помоћ: шта су знале наше баке

Када није било апотека у сваком селу, нити доктора на сваки бол, народ се окретао природи. А међу свим лековитим биљкама, посебно место заузимало је – цвеће. Не само као украс, већ као лек, мелем и молитва. Што је мирисало, то је лечило.

 Невен – цвет сунца и исцељења

„Где невен никне, ту рана зацели.“
Баке су га стављале у маст за опекотине, пуклу кожу и ране. Суви цвет се кувао у масти од свињске машћи и мазало на све – од жуљева до хемороида. Невенов чај пије се против упала и грчева.

 Љубичица – за срце и душу

„Ако ти је срце немирно – стави љубичицу под јастук.“
Љубичица је симбол смирености. Кувала се као чај против кашља, а утихнула би и дечји плач ако се стави мало сирупа од љубичице у воду. Њеним мирисом се ‘лечила туга’.

 Ружа – за грло и љубав

Слатко од руже није само за душу, већ и за грло – нарочито код деце. Водица од руже коришћена је за умивање лица „да не буде бледо и без радости“. Ружине латице сушене су за зиму, као чај „за срце, лепоту и женску снагу“.

 Зова – народни антибиотик

„Зова ти чисти тело као што киша пере небо.“
Чај од цвета зове пије се против прехладе, грипа, бронхитиса. У народу се веровало да кад зова процвета, не сме се улазити у кућу без да се бар мало додирне – заштита од зла.

Мајчина душица – кад дете није добро

„Само да ми заспе на душици.“
Овај мирисни цвет био је лек за све: дечји стомачић, женске муке, умор и страхове. Купке од мајчине душице прављене су кад дете неће да спава, кад је немирно или „кад је неко бацио поглед“.

 Цветови у купкама и умивањима

У свим крајевима Србије постојали су ритуали где се у воду за умивање стављају ружа, невен, љубичица, босиљак и перуника. Тиме се „испирало зло, чувао лик и дозивала радост“.

 Шта су нам оставиле у аманет наше баке?

– Цветови се брали рано, док роса није спала
– Никад се нису чупали с кореном, „да не увене и здравље“
– Свако цвеће има „своју прилику“: једно за телесно, друго за душевно