Моћна биљка цењена у народној медицини

Хајдучка трава је једна од најпознатијих лековитих биљака код нас која се већ вековима користи у народној медицини. Народно име је добила по хајдуцима који су, како се веровало, њоме лечили ране. У традиционалној медицини користи се као средство за желудачне тегобе, за лечење рана и гнојних процеса,  кожна оболења и заустављање крварења. У Србији расте као дивља, самоникла биљка поред путева, на ливадама, пашњацима, по рубовима ораница и напуштеним стаништима. Позната је и као медоносна биљка јер је воле пчеле, а може да се користи и као природно ђубриво. У нашем народу позната је под именима хајдучица, столисник, ромоника, куница, спориш, јалови месечњак…

Хајдучка трава (лат. Achillea millefolium) своје ботаничко и латинско име дугује чувеном античком јунаку Ахилу. Према предању, он је соком од хајдучке траве видао ране и мазао тело како би се заштитио од стрела. Међутим, ова биљка је врло поштована и у другим култура. У традиционалној кинеској медицини користи се за лечење након уједа змије, Индијци сматрају да је ненадмашна за снижавање температуре, Келти су је користили у магијским обредима, Ирци против урока, а Швеђани за прављење пива.

Хајдучка трава је врло издржљива, вишегодишња биљка која може да нарасте од метар до метар и по у висину. Успева на сиромашним земљиштима, лако подноси зиму, а препознатљива је по ситно раздељеним листовима и цветовима који се јављају од јуна до септембра и најчешће су бели и жути скупљени у цвасти. Има јак ароматичан и благо зачински мирис који се најчешће описује као мешавина камилице, биља и смоле, а мирис постаје још интензивнији када се биљка осуши. Хајдучка трава има јак, горак укус због богатства етеричних уља. Бере се у време пуног цветања од јуна до септембра, суши у малим сноповима на проветреном месту и може дуго да задржи мирис и лековита својства ако се правилно чува.

Илустрација: Хајдучка трава има јак, горак укус због богатства етеричних уља

Хајдучка трава се као лек у народној медицини користи још од античких времена, а помиње се у старогрчким записима. Њена лековита својства потичу од богатог састава активних материја. Богата је етеричним уљима која делују противупално и антисептички, флавоноидима (имају антиоксидативно и смирујуће дејство) има танине који помажу код заустављања крварења и зарастања ткива, горке материје које подстичу варење и рад желуца, као и алкалоиде и органске киселине. У српској народној медицини већ вековима има веома широку примену и сматра се једном од најважнијих  лековитих биљака. Најчешће се препоручује за следећа стања:

• желудачне и цревне тегобе (грчеви, надимање, слаб апетит)
• проблеми са варењем и жучи
• код обилних менструација и женских тегоба
• за прехладе и благе упале
• за ране, посекотине и огреботине
• код кожних обољења и гнојних процеса
• за заустављање крварења (спољашњег и унутрашњег)

Најчешће се користи као чај који се пије пре јела, као облоге за ране, упале коже или испирање повређених места. Данас постоје и капи и тинктуре које се користе у мањим дозама за варење, циркулацију и јачање организма. Може да се користи и за купке и ублажавање кожних проблема и опуштање. Бројна научна истраживања су у великој мери потврдила лековита својства хајдучке траве посебно њено противупално и антиоксидативно дејствово, али треба нагласити да ова истраживања још увек нису потврђена у клиничкој пракси.

Иако је изузетно здрава треба бити опрезан са употребом хајдучке траве. Ова биљка има активне материје које делују на крвне судове, варење и хормонски систем, па је важно користити је умерено.

Илустрација: Постоји и хајдучица жутих цветова, а цвета од јуна до септембра 

Чај не треба пити дуже од 14 дана након чега је обавезна пауза од једног до три месеца. Ово се односи и на остала средства на бази ове биљке. Хајдучку траву не би требало да користе труднице зато што стимулише материцу и повећава ризик од превременог порођаја, као ни дојиље зато што се не зна да ли и како преко мледа утиче на бебу. Не препоручује се особама склоним алергијама на траве, пацијетима са поремећајима коагулације или онима који пију антикоагулансе зато што може утицати на згрушавање крви и повећава ризик од крварења у комбинацији са лековима. Треба да је избегавају и особе са хроничним болестима јетре или бубрега, а може утицати и на крвни притисак и циркулацију, па је препорука да се обавезно консултујете са лекаром пре употребе ове лековите биљке.

Извор: Агробизнис магазин