Здравац – шумски лек за кашаљ, варење и заустављање крварења

У сеновитим шумама, на влажним пропланцима и у заборављеним сеоским двориштима расте једна од најпознатијих самониклих лековитих биљака на Балкану – здравац. Ова широко распрострањена биљка ружичастоцрвених цветова на први поглед делује скромно, готово неупадљиво, али у српској народној медицини заузима посебно место као симбол здравља, заштите и дуговечности.

Легенда каже да је здравац добио име по светом човеку који је лечио болесне травама из шуме. Где год би ова биљка израсла, веровало се да је земља „очишћена“ и да доноси здравље дому. У појединим крајевима Србије здравац се и данас ставља у венчиће који се каче око куће или дарују младенцима као симбол среће и благостања.

Здравац (Geranium robertianum L.) расте широм Србије, али га највише има у брдско-планинским пределима, и то на Фрушкој гори, Старој планини, Златибору, Копаонику и у шумама западне Србије. Одговарају му влажна и полусеновита станишта, где земљиште није изложено директном сунцу и брзом исушивању. Може бити једногодишња или двогодишња биљка са нежном, разгранатом стабљиком која често добија црвенкасту нијансу. Листови су дубоко раздељени и нежни, док су цветови мали, са пет латица јаркоружичасте до светлољубичасте боје. Најупечатљивија карактеристика здравца је његов јак, специфичан мирис, који многима није пријатан, али управо захваљујући њему биљка одбија поједине инсекте, укључујући и комарце.

У фитотерапији се користи надземни део биљке, који се сакупља током цветања, од априла до октобра, јер је тада најбогатији лековитим састојцима. Своју лековитост здравац дугује великом садржају танина, којих може бити и до 35 одсто, као и једињењу гераниину, смолама, скробу, шећерима, витаминима А, Б и Ц, минералима попут калцијума, калијума, магнезијума, фосфора и гвожђа, као и етарском уљу. Биљка се бере по сувом времену, најчешће ујутру, након што спадне роса. После бербе суши се у танком слоју, на сеновитом и проветреном месту, далеко од директног сунца. Високе температуре могу уништити део активних материја и изменити његов природни мирис. Осушена биљка чува се у папирним кесама или стакленим теглама на сувом и тамном месту.

У народној медицини здравац се најчешће користи као чај. Једна кашичица осушене биљке прелије се шољом вреле воде, остави да одстоји 10 до 15 минута, а затим се процеди. Чај се традиционално пије за смирење, јачање организма, код блажих упала и као општи „пречишћивач“ организма.

Здравац има широку примену и као средство за заустављање мањих крварења, попут посекотина, крварења из носа и сличних стања. Танини делују адстрингентно, па чај од здравца може помоћи и код пролива. Захваљујући једињењима са антисептичним дејством, користи се код ангине, упале грла и крајника, за испирање гнојних рана и чирева, а може послужити и за испирање очију код блажих иритација и упала. Примењен споља, у виду купки, чај од здравца може допринети ублажавању тегоба код псоријазе и екцема.

Традиционално, облоге припремљене од чаја ове биљке препоручивале су се код застоја млека током дојења. У народној медицини здравац се користи и код болести дисајних органа, јер може олакшати разређивање и искашљавање бронхијалног секрета. Примењује се и код инфекција уринарног тракта, пошто као благ диуретик поспешује излучивање мокраће. Познати су и његови хипогликемијски ефекти, па се чај понекад користи као помоћно средство код особа оболелих од шећерне болести.

Чај од здравца користи се и за регулисање варења, побољшање функције јетре и нормализацију лучења жучи, док висок садржај танина доприноси зацељивању чира на желуцу и ублажава тегобе код гастроентеритиса. Савремена истраживања потврдила су бројна лековита својства ове биљке, али научници наглашавају да су потребна додатна клиничка испитивања како би се потврдили традиционални начини њене примене у лечењу људи.

Иако се сматра благом лековитом биљком, здравац се не препоручује трудницама и дојиљама без консултације са лекаром. Такође, особе са хроничним болестима или оне које редовно узимају терапију треба да буду опрезне, јер биљни препарати могу утицати на дејство појединих лекова.

Драгана Петровић