Босиљак је више од лековите биљке

Босиљак (лат. Ocimum basilicum) је грмаста вишегодишња зељаста биљка позната по свом јаком и пријатном мирису. Порекло води из Индије, а поштовали су га и стари Египћани који су босиљак још пре 4.000 године користили у религијске и лековите сврхе, и оставили први писани траг о овој биљци.

У Европу су га у 12 веку донели монаси и врло брзо се раширио по старом континенту. Данас се босиљак као ароматично биље највише гаји широм Медитерана и у Калифорнији. У кулинарству највише га користе Италијани и Французи, добро се слаже уз све врсте меса, као и пасте. У Србији босиљак се углавном користи у храмовима и приликом црквених обреда, па се сматра светом биљком која симболизује благодет Светог духа.

Илустрација: Босиљак је познат по својим лековитим својствима

Босиљак је познат и по својим изузетним лековитим својствима, а може се користи као чај, тинктура или ароматично уље. Помаже код прехладе, доприноси здрављу срца, бубрега, очију и зуба, служи као лек против депресије, кашља и главобоље. Има антиупална и антиоксидантна својства, па је одличан и као превенција за многе болести и јачање имунитета. Његови листови богати су витаминима А и Ц, садрже угљене хидрате, а свеж босиљак се може користити као облог код отечених и болних зглобова.

Све ово су само неки од разлога за узгој босиљка који се може гајити на отвореном, али и у заштићеном простору, односно пластеницима. У свету постоји око 60 врста босиљка које се разликују по изгледу, боји цвета, укусу, хемијском саставу и географском пореклу. Као главна компонента су етерска уља на основу који се босиљак може класификовати у четири групе: египатски, европски (има најквалитетнију арому) тропски и Јава. Истраживања су показала да квалитет етарских уља код босиљка може варирати у зависе од светлости, влажности и температуре у којој биљка расте.

Извор: Агробизнис магазин