Заборављени укуси Србије: Шта се јело на двору цара Душана

Замислите сто без кромпира, парадајза и паприке, а ипак пун укуса, зачина и меса које се спрема сатима. Тако је изгледала трпеза у време Стефана Душана, у доба када је храна била питање статуса, моћи и територије.

На двору српског цара није се јело скромно. Напротив. Што је држава била већа, то је и трпеза постајала богатија. Са освајањима су стизали нови зачини, нови начини припреме и намирнице које обичан свет није могао ни да замисли.

Месо, мед и зачини уместо поврћа

Док данас не можемо да замислимо оброк без поврћа, у средњем веку оно је било споредно. Звало се једноставно зеље и није имало посебан статус.

Главну улогу играло је месо, и то у свим облицима. На столу су се налазиле дивљач, риба, живина, суво месо и сланина. Посебно је било цењено овновско месо, док су са приморја стизале морске намирнице, укључујући и хоботнице и усољену икру.

Зачини су долазили са свих страна, од бибера и мајчине душице до шафрана и цимета. Шећер није постојао, па је мед био основа готово сваког слатког укуса.

О квалитету хране бринуо се ставилач.

Рецепти који и данас звуче као деликатеси

Иако су стари вековима, неки рецепти са српског двора делују као да припадају модерним ресторанима.

Суве шљиве пуњене козјим сиром и орасима, умотане у сланину и печене на жару, биле су прави спој слатког и сланог. Служиле су се на препеченом хлебу и лако бисте их данас видели на менију неког бистроа.

Илустрација: Цар Душан је имао сопствене винске подруме у околини Призрена, што довољно говори о томе колико је овај напитак био важан

Пилетина у меду била је још један пример како се једноставне намирнице претварају у јело за властелу. Месо се маринирало у меду, затим пржило и преливано сосом од белог вина, белог лука и зачина.

Ништа мање занимљив није ни бифтек који се прво држао у расолу од купуса, а затим пекао на жару и служио уз сос од вина, меда и шумског воћа. Та комбинација киселог, слатког и јаког меса показује колико је средњовековна кухиња била слојевита.

Шта се пило кад није било избора
Иако избор пића није био велики, квалитет је био пресудан. На двору се пила медовина, алкохолни напитак од меда, али и пиво које се у источној Србији звало аловина.

Ипак, вино је имало посебан статус. Виноградарство је било развијено, а чак је постојао и закон који је забрањивао разблаживање вина. Цар је имао сопствене винске подруме у околини Призрена, што довољно говори о томе колико је овај напитак био важан.

Када се све сабере, јеловник цара Душана није био само питање укуса, већ слика једног времена у коме је храна била директан показатељ моћи. И оно што је можда најзанимљивије, велики део тих укуса данас делује изненађујуће блиско.

Извор: https://ona.telegraf.rs/recepti-i-priprema/4308895-jelovnik-cara-dusana-iz-13-veka-bio-je-luksuzniji-i-zdraviji-nego-sto-jedemo-danas-ovo-morate-isprobati

ФОТО: Wikipedia