Рузмарин више од зачина – природна апотека у миришљавим гранчицама

Рузмарин (лат. Rosmarinus officinalis) је добро познато зачинско биље које се већ хиљадама година користи у народној медицини као врло ефикасан лек за бројне болести. У питању је вишегодишња зимзелена биљка која има врло ароматичне листиће сличне иглицама. Рузмарин је више од зачина и лека, он је чувар традиције и биљка којој се приприсију бројна магијска дејства.

Само име рузмарин потиче од латинских речи „ros“  и „marinus“ што у преводу значи морска роса. Расте у приморским пределима посебно у Средоземљу и био је врло цењен у време старих Грка, Римљана и Египћана, који су му приписивали божанске особине. У старој Грчкој, студенти су стављали гранчицу рузмарина у косу верујући да подстиче памћење, док се у старом Риму сматрао симболом сећања, љубави и верности. У хришћанској традицији, постоји предање да је рузмарин добио своје плаве цветове захваљујући Девици Марији. Легенда каже да је она једном приликом свој огртач, у који је био умотан мали Исус, положила на расцветали грм рузмарина како би огртач попримио мирис ове биљке, а њена беба била окружена његовим миомирисом. Кад је подигла огртач до тада бели цветићи рузмарина су попримили плаву боју њеног плашта.  Од тада, рузмарин је постао симбол верности и заштите, а у многим европским језицима његово име се повезује са ходочасницима и Светом земљом. У Средњем веку у Француској и Енглеској се веровало да ако девојка стави гранчицу рузмарина испод јастука сањаће будућег мужа. Вероватно одатле води порекло обичај да се струк рузмарина користи за кићење сватова у балканским земљама.

Илустрација: Сушење рузмарина како би се задржала лековита својства

Рузмарин је вишегодишња, зимзелена биљка најбоље успева у топлим, сунчаним пределима. Воли песковито и добро дренирано земљиште, не подноси влагу, али одлично трпи сушу. Може се гајити у башти, али и у саксији на тераси или прозору. У хладнијим крајевима, зими га треба уносити у затворено зато што не подноси мраз. Размножава се лако из резница, а благим орезивањем се подстиче густ раст. Има игличасте листове који су са горње стране тамно зелени, а са доње сивкасти. Цвета од марта до маја ситним плавољубичастим цветићима. Има јак, ароматичан мирис који подсећа на камфор и љуткасто – горак укус. Бере се у време цветања зато што је тада концентрација етеричних уља у листовима највећа. Најбоље је да се рузмарин бере ујутру након што спадне роса, а пре јаког подневног сунца како би се сачувала ароматична својства и спречило труљење. Беру се само млади изданци дужине од 10 до 15 см, скупљају и везују у снопиће који се окаче напокало на сувом и сеновитом месту како би се сушили на промаји. Треба избегавати директно сунце јер оно убрзава испаравање уља, а суши се од седам до 10 дана  док листићи не постану крти и ломљиви

Рузмарин се већ вековима користи као народни лек. Његова лековита својства потичу од богатог састава етеричних уља (цинеол, кампор), карнозола, мангана, бакра, фолне киселине, има витамине А и Ц, Б5 и Б9, а има и бројне антиоксиданасе. Најчешће се користи у облику чаја, тинктуре, етеричног уља или као састојак у мастима и за купкама. Незаобилазан је зачин у медитеранској исхрани, посебно кад су у питању јела од меса, којима даје специфичан укус, али и помаже да се месо лакше свари. Већ вековима рузмарин се користи као народни лек за следеће здравствене тегобе и стања:

• стимулише циркулацију и рад срца
• побољшава варење и смањује надимање
• делује противупално и антисептички
• ојачава памћење и концентрацију
• ублажава болове у мишићима и зглобовима
• подстиче раст косе и смањује њено опадање
• чај се често користи за испирање упаљеног грла као природни антисептик
• етерична уља од ове биљке су одлична за масажу код реуме

Иако је изузетно лековит и користан рузмарин рузмарин није за свакога. Посебну пажњу треба да обрате труднице и дојиље којима се не препоручује етерично уље од ове биљке зато подстиче контракцију материце, па може да доведе до побачаја.

Илустрација: ПОстоје категорије људи које треба да избегавају ову зачинску биљку

Дијиље такође не би требало да користе рузмарин зато што преко млека може да изазове алергијску реакцију код бебе. Рузмарин не би требало да косрите ни особе са високим крвним притиском зато што може да појача симптоме, као ни пацијенти са епилепсијом, јер може изазвати нападе. Не препоручује се ни осетљивим особама склоним алергијама због могуће иритација коже или дисајних путева, као ни деци млађој од шест година. Савет је да се пре употребе рузмарина, посебно у облику етеричног уља обавезно консултујете са лекаром.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay