Недавно се све чешће могу чути вести о затварању великих вертикалних фарми или њиховом премештању на Блиски исток. Разлог је једноставан – потребна су огромна улагања, док су трошкови функционисања изузетно високи. Док модерни пластеници користе електрично осветљење само када нема довољно природног светла, у затвореним просторијама оно је неопходно током целе године. Тренутно се у вертикалним фармама углавном гаје микробиљке, зелена салата и босиљак – културе са кратким вегетационим циклусом. Међутим, ове биљке брзо засићују тржиште јер су више зачини него основна храна.

Један од новијих експеримената у вертикалном узгоју је шафран, најскупљи зачин на свету. Иако је цена шафрана висока, његова потражња није довољно велика да оправда масовну производњу. Поред тога, узгој захтева дуг процес размножавања луковица, као и значајне трошкове бербе, јер се прашници цвећа морају ручно скупљати.

Међутим, све више власника вертикалних фарми окреће се производњи јагода – и то са добрим разлогом. Јагоде су ниске биљке, популарне на тржишту и мање захтевне у погледу енергије у односу на краставце или парадајз.

Код традиционалног узгоја јагода на отвореном, у пластеницима или тунелима, временске прилике имају велики утицај на принос. Топла јесен и хладна зима значајно су умањили овогодишњу понуду шпанских јагода, док су циклони потопили поља у Калифорнији. Осим тога, велики проблем је и недостатак радне снаге. Док је за садњу и негу потребно неколико радника по хектару, за бербу су потребне десетине, па чак и стотине људи.

Предности вертикалних фарми

Узгој јагода у вертикалним фармама омогућава решавање проблема запошљавања, а уз добар избор сорти и оптималне услове могуће је обезбедити стабилан принос током целе године. Поред тога, производи су квалитетнији и уједначеног укуса.

На пример, садржај шећера у јагодама зависи од ефикасности фотосинтезе, али и температурних разлика између дана и ноћи. Врући дани спречавају развој плодова, доводе до неравномерног сазревања и умањују принос. Прегревање је велики проблем у Шпанији, Италији, али и у пластеницима у континенталној клими.

Све више се развијају програми за анализу фотографија који омогућавају прогнозу приноса јагода. У земљама попут Јужне Кореје, Јапана и Русије, произвођачи бирају сорте са неутралним одговором на дужину дана, које рађају месецима. Ипак, овај приступ доноси неправилан принос, јер временски услови, посебно прегревање, утичу на формирање цветних пупољака.

Узгој јагода у потпуно контролисаним условима пружа могућност предвидљивог и стабилног приноса уз ниже трошкове енергије. Да би то било могуће, потребно је обезбедити саднице одговарајућих сорти, које се узгајају у стакленицима или затвореним просторима. Производња садница обично се обавља вегетативним размножавањем, али све чешће се користи узгој без контакта са природним земљиштем, чиме се минимализује ризик од инфекција и штеточина.

Извор: EastFruit