ТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ СЛОГЕ И РАДА

Када после једног века имање остане на огњишту, наследници остану за истом софром, млади продуже своју лозу и сви и даље планирају будућност, то је домаћинство слоге и среће. По оној народној „где чељад није бесна, ни кућа није тесна“, Мајсторовићи из Буковице сви су под истим кровом.

Породица Драгише Мајсторовића у Буковици генерацијски живи од пољопривреде, некада потпуно, некада допунски, али се огњиште није гасило. Имање домаћин ради последњих 30 година, дограђивао се део по део, мада је сточарство махом доминирало у овом воћарском селу. Данас, каже наш домаћин, сваштаре.

„Ради се свашта по мало. Ради се воћарство овде уз кућу, обрађује се земља, ратарење, сточарство. Раније смо више товили бикове, а сада упуњавамо са кравама. Тренутно имамо седам на мужи и планирамо да ширимо ту производњу. Имам три сина и сви помажу. Један је искључиво пољопривредник, други има своју радионицу у селу, а трећи је на послу у Краљеву, али сви запну у сезони. Тако да смо још увек сви заједно за столом и у заједници, што је можда за данашње услове немогуће, али живимо заједно и боримо се“, почиње причу Драгиша Мајсторовић.

Каже да радни стаж у пољопривреди траје од колевке па до гроба. Он је газдинство преузео од оца таман када је требало.

„Ја сам имао 30 година када сам преузео ово газдинство јер је отац поболео, и много тога се мењало – некад боље, некада лошије, тако је то на селу, али се опстало. Полако се дограђивало, радило, није било ни неких машина. Данас доста радимо услуге, баш доста радимо услуге, највише иде најстарији син и тај посао нам је да допунимо где шта треба. Допуњује се буџет, наставља рад на земљи, јер је све скупља производња“, наставља домаћин.

Данас у дому три генерације, три сина, три посла, солидна радионица, пољопривреда у успону јер се поново враћају млечном говедарству. Планирају објекат за музна грла уместо товилишта.

„Досад је било бикова, више смо товили, сада ћемо видети шта даље. Почели смо један објекат, ево постављен је темељ. Чим отопли, настављамо даље. Био је планиран за товилиште за јунад, али све су прилике да ћемо ту да преместимо краве. То ће да одлуче ове млађе генерације у кући, јер је син био упоран да поново покренемо производњу млека. Надамо се да није погрешио. Трудићемо се, па ћемо видети. Сад ни ове субвенције нису тако лоше, а цена млека је увек била на клацкалици код нас. Полако, Боже здравља и живота.“

Драгиша каже да синови пуно раде и услуге јер имају сву могућу механизацију. Једна машина је недавно уњижила преко 20 хиљада радних сати без грешке за непуних 14 година…

„Па купили смо га пре 14 година на кредит, а како другачије? Мало по мало, радили смо, богами, сви – и ја и сва три сина. Радио је све што треба и коме треба по селу, терало се у сезони и дан и ноћ. Иде орање, сетва, прскање, жетва, растура се ђубриво… Тада се не стаје. Једно време долазио је и зет у испомоћ. Наша земља није велика, око 10 хектара, али радимо услугу другима и отуда овај број сати. Скоро да није гашен и стварно смо задовољни са овим трактором. Био је сервис и неке ситнице, све друго без проблема, тако да свакоме препоручујем ове машине.“

Због тога купују још једну машину исте робне марке, нажалост опет кредитно, без субвенције…

„Како смо имали са овим претходним трактором добро искуство, сада смо купили опет исту марку, али мало савременију, јачу, има и климу. А за субвенцију за трактор све сам омашио за годину. Све узмем годину пре него што буде субвенција, ево и сада овај нови опет из кредита, без ичије подршке. Ма, издржаће се, када се ради нема проблема. Да се ми само још умножимо, па неће бити проблема“, закључује Драгиша.

Код Мајсторовића баш важи пословица „слога кућу гради“, и ко каже да више генерација не може да се сложи? Најмлађи Вукашин, наравно, најважнији је код бабе и деде, али и свих осталих укућана. Једноставно је – свако има своје задужење, а на огњиште за столом их увек окупи укусна кухиња маме Мирјане.

Соња Цветковић