Иако поједини произвођачи упозоравају да је откупна цена мака ниска и да размишљају о одустајању од производње, званични подаци показују да српски мак бележи снажан раст извоза и да потражња на међународном тржишту не јењава.

Према подацима Републичког завода за статистику, Србија је током 2025. године извезла 798 тона мака, што је чак 195,2 одсто више него годину дана раније. Вредност извоза достигла је 1,6 милиона евра, док је просечна извозна цена износила око 2.000 евра по тони. Истовремено је увезено свега 83 тоне, што показује да домаћа производња не само да задовољава потребе домаћег тржишта већ има значајан простор и на иностраном.

Највише српског мака извезено је у Чешку, Русију, Аустрију, Мађарску и Црну Гору, што потврђује да ова култура има стабилне купце ван граница Србије.

Ипак, међу произвођачима расте незадовољство. Разлог није недостатак тржишта, већ откупна цена која се, према њиховим наводима, тренутно креће око 200 динара по килограму. Поједини ратари сматрају да таква цена није довољна да покрије све трошкове производње, посебно након неколико година са променљивим приносима и неповољним временским условима.

Мак је култура која захтева више ручног рада од већине ратарских усева. Поред прихране и заштите, значајан део послова и даље се обавља ручно, што повећава трошкове производње. Због тога део произвођача размишља о преласку на културе које је лакше механизовати, попут сунцокрета.

С друге стране, површине под маком последњих година нису у паду. Напротив, у појединим деловима Баната производња је значајно проширена. Само на подручју Српске Црње данас се гаји око 400 хектара мака, колико га је некада било у читавој Војводини. То показује да произвођачи и даље препознају потенцијал ове производње, али очекују боље услове пласмана и фер вредновање свог рада.

Рекордан раст извоза јасно показује да проблем није у недостатку купаца. Много је вероватније да је кључни изазов у бољој организацији откупа, уговарању производње и већем учешћу произвођача у вредности коју српски мак остварује на домаћем и иностраном тржишту. Управо то би могло да буде један од важнијих задатака аграрне политике у наредном периоду.

Извор: НОВОСТИ