Српска села као уточиште од дигиталног стреса

У срцу руралне Србије, далеко од градске гужве, налази се имање породице Леонтић. Душко и његов син одлучили су да сами подигну фарму која данас броји девет музних крава, 11 јунади и 26 викова. Без икакве помоћи, изградили су објекте за узгој, смештај и исхрану стоке. Сада планирају проширење – више крава, бољи услови, више млека.

“Без доброг смештаја, испуста и правилне исхране нема здраве стоке. Имамо своје житарице, силажу и минералне додатке. Још нам недостаје машина за сенажу”, објашњава Душко, додајући да је квалитетна храна основа за здравље животиња.

Њихова визија иде даље од стандардног узгоја. Саградили су складиште за стајњак и систем за прихрану травњака. Циљ им је одржива производња млека и меса. “Без луцерке нема ни млека ни меса. Зато смо подигли четири хектара, а сада копамо бунар за наводњавање”, каже Душко.

Село Трипкова, код Краљева, сведочи како се традиција може повезати са иновацијама. Љубиша Лазовић је пример да се од сточарства може живети. “Ко жели да научи како се то ради, нека дође код нас”, каже он. Његови травњаци и пашњаци дају квалитетну храну за стоку, а планински ваздух чини разлику у укусу млека.

Док неки села напуштају, други у њима виде будућност. Марко Прадолац је купио стару кућу у селу Отроци. Није изгледала обећавајуће – блато, слама, дрво. Данас је то рурални рај. “Преко интернета нам стижу гости из целог света. Један човек из Париза нас је позвао ујутру, у четири поподне је већ био овде”, прича Марко.

Са својом партнерком Вањом, кренуо је у обнову имања. Засадили су 400 стабала шљиве, реновирали кућу и 2021. отворили сеоско туристичко домаћинство. “Људи траже дигитални детокс. Овде се искључују из градске јурњаве и повезују с природом”, каже Вања.

Уз подршку локалне самоуправе и Министарства туризма, у плану је изградња апи-коморе – објекта где ће гости боравити у простору са ваздухом из кошница, верујући у благодети пчелињих производа. Поред тога, организују хуманитарне акције, попут бесплатног боравка за жене оболеле од карцинома.

“Будућност села није само у туризму, већ у повезивању знања и традиције. Ако имате идеју, могућности су бескрајне”, закључује Марко.

Србија је пуна села са потенцијалом. Уз добру идеју и вољу, сваки напуштени дом може постати место за живот, рад и уживање. Отроци и Трипкова су живи докази.

Фото: Илустрација

Извор: Знање имање, РТС