Никад не бацајте лишће од парадајза, ево и зашто

Крај лета право је време за уклањање доњих листова, заперака и старих стабљика парадајза. Многи баштовани тада сав одбачени биљни материјал једноставно баце или спале, што се никако не препоручује, посебно у периоду када и најмања варница може да изазове озбиљне последице.

Здрави остаци биљке парадајза могу се искористити у башти на три начина: за компостирање, као органски материјал за припрему будућих леја, али и за прављење традиционалних биљних препарата против појединих штеточина.

Важно је, међутим, направити јасну разлику између здравих и оболелих биљака. Лишће и стабљике са знацима болести не треба користити за припрему препарата нити остављати на местима на којима би могли да допринесу ширењу биљних патогена.

Деда Ранков препарат против биљних ваши
Током августа, када се парадајзу уклањају доњи листови и заперци, може да се накупи поприлична количина зелене масе. Један од традиционалних начина да се она искористи јесте припрема биљног препарата за третирање биљака које су напале штеточине.

Према савету деде Ранка, искусног баштована, лишће и стабљике треба ситно исецкати, ставити у канту од 10 литара и прелити топлом водом. Затим се додаје око 100 грама наренданог сапуна за домаћинство, а мешавина се оставља да одстоји три дана.

Након тога, течност се процеди, разреди водом у односу 1:1 и користи за прскање биљака попут купуса, ротквица и краставаца. Сапун помаже да се препарат дуже задржи на листовима.

Ипак, овакве домаће препарате треба користити опрезно и најпре их испробати на мањем делу биљке, јер концентрација активних једињења није стандардизована као код регистрованих средстава за заштиту биља.

За припрему препарата користи се искључиво здраво лишће. Биљне делове са мрљама, плеснима или другим знацима обољења не треба употребљавати.

Старе стабљике претворите у органско ђубриво

Други начин подразумева коришћење здравих остатака парадајза као органског материјала који ће се постепено разграђивати у земљи.

Према поменутом баштованском савету, крајем августа, након уклањања биљака, ископа се канал дубок око 25 центиметара. На дно се ставља слој уситњених биљних остатака, а затим се све прекрива земљом.

 

Илустрација: Од доњих листова и заперака можете направити препарат за третирање биљака које су напале штеточине

У оригиналном поступку препоручује се и додавање дрвеног пепела као извора минералних материја, као и раствора воде, мале количине урее и шећера, чија је сврха да подстакне разградњу органске материје.

Ипак, с пепелом и другим додацима не треба претеривати. Њихова оправданост и потребна количина зависе од састава и пХ вредности земљишта, па иста мера није пођеднако добра за сваку башту. До пролећа би биљни материјал требало добрим делом да се разгради и обогати земљиште органском материјом.

Поштујте плодоред, избегните почетничку грешку

Посебан опрез потребан је када је реч о биљкама из породице помоћница, којој припадају парадајз, паприка, кромпир и патлиџан. Поједини узрочници болести могу да опстану на биљним остацима или у земљишту.

Због тога је важно поштовати плодоред, односно избегавати узастопно гајење истих или сродних култура на истом месту.

На леји у коју су закопани здрави остаци парадајза наредне сезоне могу се гајити друге културе, док би за парадајз и његове блиске сроднике требало одабрати други део баште.

Може и у компост, уз поштовање правила
Ако немате времена да правите посебне леје или канале, здраве остатке парадајза можете уситнити и додати компосту заједно с другим биљним материјалом. Кључна реч поново је – здрави.

Ако је парадајз током сезоне показивао знаке озбиљних гљивичних, бактеријских или других болести, заражене остатке није препоручљиво убацивати у обичан кућни компост, који често не достиже довољно високу температуру да би уништио одређене патогене.

Здраве стабљике и листови, с друге стране, представљају вредну органску материју која се правилним компостирањем разграђује и касније може да допринесе квалитету земљишта.

Зато, када у августу и септембру будете раскрчивали парадајз, немојте аутоматски све биљне остатке сматрати отпадом. Здрави делови биљке могу добити други живот у башти, али их треба користити промишљено, док оболеле биљке захтевају другачији третман.

Извор: https://zena.blic.rs/basta/ne-bacajte-lisce-paradajza-deda-ranko-otkriva-3-nacina-da-ga-iskoristite-do-kraja/ynr3zcx