Наслеђе младе Ангелине

Жеља да се баве пољопривредом дошла је спонтано, јер су се, као и свако домаћинство на селу, и бака и дека тиме бавили, а њени родитељи наставили. Нит од хобија до свог будућег позива Ангелина Васковић из Требиња пронашла је лако. Њена мала винарија је завештање, али и будућност на коју би преци били поносни.

На десетак километара од Требиња, у непосредној близини Врела Млинице, налази се село Ушће. Ту своју нову историју, на темељима наслеђа и традиције, исписује пољопривредно газдинство породице Васковић. Баве се виноградарством и производњом вина, ракије и ликера, воћарством и узгојем пчелињих друштава, а газдинство води млада Ангелина Васковић.

„Бака и дека су се, као и свако домаћинство у селу, бавили пољопривредом, тако да смо ту традицију само наставили. Имамо винограде, нешто дуња, засад шљиве и 20 пчелињих друштава, од којих производимо мед и прополис.“

Први чокоти на њиховом газдинству засађени су 1999. године, а са производњом мањих количина вина и ракије почели су 2007. године. Засађивањем других винограда, како је навела, проширили су производњу, тако да се од 2013. године интензивније баве производњом. Ова млада дама је иначе свој позив поткрепила и дипломом пољопривредног смера, тако да у њеној аграрној причи, чини се, ништа није било случајно.

„Баш тако. Ја сам апсолвент на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањалуци, смер Аграрна економија и рурални развој и такође сам будући сертификовани сомелијер. Наравно да је одабир факултета допринео да се више ангажујем у овој причи, нарочито у правцу којим желимо на нашем малом газдинству да идемо. Образовање је нарочито важно у сегменту спајања нових технологија, промоције, али само образовање само по себи није довољно без традиције и праксе“, самоуверено и са смешком наставља саговорница.

Породично газдинство нема велике количине производа – свега 10 хиљада боца вина и још толико других дестилата, ракија и ликера – тако да је то за њих „хоби“ од кога за сада не може да се живи, али је притом једини извор финансија. Субвенција за сада немају.

„До сада нисмо имали никакву подршку са стране. То су искључиво били родитељи, брат и ја – наш труд, рад и финансије. Планови су да се прошири производња и, наравно, излазак на тржиште и поновни одлазак на нека такмичења. Имали смо такмичење у Клеку 2024. године и морам ипак да се похвалим јер је ликер од вишње у својој категорији однео прво место, док су ракије понеле друго место“, поносно истиче ова млада дама.

За сада нису на тржишту, али амбиције иду у том правцу, а своје производе продају у својој коноби, где је на столу све домаће, укусно и мирише.

„Заправо, ништа није било планирано овако. Био је испрва план да се ту направи мала дегустациона просторија, што је у ствари и била, али смо одлучили да то проширимо, тако да је сала за дегустацију постала коноба и на наше задовољство – све посећенија. Што се тиче хране – све је домаће и органско. Нешто справљамо сами, нешто набављамо овде у окружењу од комшија и родбине. У сваком случају – све је проверено и квалитетно.“

Ову породичну причу у сваком смислу подржавају брат Јован, који ради привремено у Швајцарској, и родитељи. Отац Саша је поносан на породицу.

„У Херцеговини кажу: кућа стоји на жени – четири стуба, а од тога су макар три стуба женина заслуга. Не ваља пуно да хвалим, али надам се да ће свачија деца ићи у том правцу – да помогну својим родитељима да се настави и одржи оно што су наши дедови започели. Да то успемо да одржимо, наставимо и мало проширимо. Супруга и ја имамо, да кажем, сталан посао у државној служби и ово смо кренули мало као релаксацију, одржавање, хоби, а сада уједно и посао. Дочекамо госте, пријатеље, другове… нешто се мало попије, нешто се мало прода ради покривања трошкова производње и нове садње. Тако је почело – и ето, млади да наставе“, каже Саша Васковић.

Како говоримо о малој винарији, питамо шта је доминантно од чокота, јер се тамјаника нашла на њиховој винској карти као увозна сировина.

„Овде је првенствено жилавка, наша домаћа сорта. Жилавка, вранац, пар старих сорти, остало докупимо, па се тако и тамјаника нашла у понуди. Услови за производњу грожђа су идеални, осунчани, мада не ваља понекад ни када је превише сунца, ни када је превише шећера у грожђу, јер тада је теже направити добро вино.“

Ангелина потврђује да упорни и вредни успевају. Ако вас пут усмери ка Требињу – обавезно их посетите. Овде је посебно бајковито лети, када уз базен и врело можете и да се освежите…

Соња Цветковић