Док су многи млади напустили села у потрази за бољим животом, Божидар Аћимовић је одлучио да остане у Браничеву и од породичне фарме направи успешан и модеран пољопривредни погон. Није му било довољно да настави тамо где је његов отац стао – решио је да искористи све доступне прилике и максимално унапреди пословање. Данас, захваљујући ИПАРД програмима и паметним улагањима, његова фарма има сопствену производњу струје, користи обновљиве изворе енергије, производи сопствени биодизел и корак по корак смањује зависност од тржишних осцилација.

Ковач, дрвосеча, ветеринар – и успешан фармер

Божидар је одрастао у породици у којој се одувек радило са животињама. Његов отац је познати ветеринар у Браничеву, а Божидар је уз њега научио основе заната. Али, поред ветерине, увек га је занимала обрада дрвета и метала, па је од малена био и ковач и дрвосеча. Ове вештине су му касније помогле да разуме како функционишу машине и како да паметно инвестира у опрему која му је потребна.

Након што је завршио Ветеринарски факултет, одлучио је да се врати на породичну фарму и да је модернизује. Први кораци су били уз националне субвенције, али је брзо схватио да су веће могућности доступне преко ИПАРД програма.

Од трактора до соларних панела – паметним улагањем до уштеде

Први велики корак у модернизацији фарме била је куповина трактора вредног 30.000 евра. Уз подршку Светске банке и програм 50-40-10, успео је да набави ову неопходну машину која му је значајно олакшала рад.

Међутим, прави изазов је дошао када је одлучио да конкурише за ИПАРД 2 средства како би инсталирао соларне панеле. Чуо је разне приче – да је процедура компликована, да има много бирократије, да је тешко испунити све услове. Али, није одустао. Уз помоћ консултаната и стрпљив рад на прикупљању документације, успео је да добије субвенцију.

„Процедура јесте захтевна, јер мора да се поштује сваки детаљ – од стандарда ИПАРД-а, до документације коју траже. Али, када схватите да ћете на крају добити нешто што ће вам дугорочно смањити трошкове, онда вреди проћи кроз тај процес“, прича Божидар.

Девет месеци након инсталације панела, први резултати су били и више него охрабрујући – рачуни за струју су му пали за чак 40%! Пре је месечно плаћао 100.000 динара, а сада само 70.000.

Сопствени биодизел и искоришћен стајњак – корак ка потпуној одрживости

Док су многи пољопривредници били забринути због високих цена горива, Божидар је размишљао унапред. Одлучио је да почне са производњом биодизела од сунцокрета и соје. Тако је дошао до тога да литар горива на својој фарми кошта свега 76 или 99 динара, у зависности од типа биљке од које је произведен.

Овај корак му је омогућио не само финансијску уштеду, већ и већу енергетску независност. Како сам каже, у оваквом послу не можете да чекате да се ствари саме промене – морате сами да утичете на своју будућност.

Ништа не пропада – чак ни стајњак

Једна од највећих ставки на фарми је био проблем управљања отпадом, посебно свињским стајњаком. Уместо да га складишти и ствара додатне трошкове, Божидар је нашао начин да га искористи. Успео је да развије систем компостирања који му омогућава да добије вредно органско ђубриво.

Сада планира да набави сепаратор за свињски стајњак, како би још боље управљао ресурсима и створио додатне могућности за уштеду.

Нови планови – корак по корак до још веће одрживости

Након успешне инвестиције у соларне панеле, Божидар не намерава да стане. Недавно је поново конкурисао за ИПАРД средства, овога пута за куповину нове механизације. Његова жеља је да набави телехендлер – машину која ће му знатно олакшати логистику и рад на фарми.

„Вреди ући у ту причу, али корак по корак. Ако гледамо само крајњи циљ, чиниће нам се да је све далеко. Али ако решавамо проблеме један по један, видећемо да све има смисла“, каже Божидар.

Млади фармери, да ли је ово будућност српске пољопривреде?

Док многи пољопривредници тек размишљају о томе да уђу у ИПАРД програм, Божидар Аћимовић је већ показао да је то могуће. Његов пример доказује да паметна улагања могу довести до огромних уштеда, веће енергетске независности и модернизације домаће пољопривреде.

Шта мислите – да ли ће Божидаров модел постати стандард у будућности? Пишите нам ваша мишљења! office@agropress.org.rs 

Извор: РТС

Фото: Снимак екрана РТС