Малинарство у кризи: Србији потребан бољи маркетинг за црвено злато

Како је објавила Политика у броју од 1. априла 2025. године, домаће малинарство налази се на прекретници, а излаз из кризе, по оцени стручњака, могућ је једино уз бољи наступ на светском тржишту и јасну маркетиншку стратегију.

„Нова сезона у малинарству се ближи, а због нагомиланих и вишегодишњих проблема, интензивирали су се разговори и критике свих учесника у овом сектору – посебно због прошлогодишње цене откупа за српску стратешку извозну пољопривредну културу“, пише новинарка Политике Ивана Албуноовић.

У тексту се истиче да се Србија, некада водећи светски извозник малине, данас суочава са падом поверења купаца и све израженијом конкуренцијом. Уместо стабилног извоза, у фокус долази нестабилна производња и неодговарајући однос према тржишту.

Према речима Александра Лепосавића, председника Научног воћарског друштва Србије, само у јануару забележен је велики број позива купаца из иностранства, забринутих због, како каже, „негативних информација о трговини и ставу прерађивача малине у нашој земљи“.

Он подсећа да се на 19.000 хектара у Србији узгаја малина, али да производња од 50.000 тона не одражава реално стање. „Удео малих и наших традиционалних купаца је све мањи. Интензивно тражимо сигурне добављаче у Србији који могу да обезбеде квалитетну малину, јер она се и даље овде производи, без обзира на све проблеме“, истакао је Лепосавић.

Политика закључује да упркос изазовима, странци и даље показују интересовање за српску малину, али без системске подршке и снажније промоције, произвођачи неће моћи да се изборе са конкуренцијом која све више јача у региону и широм света.

Извор: Политика