Малинарство: Упркос невољама, нада се не гаси

Иако се прве бербе очекују тек за неколико месеци, већ сада се у воћарским крајевима Мачве и Подриња могу назрети контуре овогодишње сезоне. А те контуре нису баш ружичасте. Цена малина је још увек непознаница, али оно што је извесно — успех у овој производњи почиње у пролеће, и то правовременим радовима, здравим засадима и пре свега — здравим земљиштем.

Пролеће које ће одлучити судбину рода

У разговору за емисију ПЛОДНО И РОДНО агроном Дејан Синђић, који већ две деценије прати ситуацију у овом региону, каже да је стање у малињацима различито од парцеле до парцеле, али једно је сигурно — пролећне кише су дошле у прави час.

„Уз ову кишу која је коначно омекшала тло, малињаци почињу да се буде. Сорте попут виламета су у великој мери већ везане, а остале су покошене до земље и сада полако крећу да оживљавају. Код вредних коопераната, попут Миленка Дешића из Богатића, већ се виде први листови“, истиче Синђић.

Ипак, иако се биљке буде, појављују се и проблеми — промене времена, нагла захлађења и вишак влаге донели су и појаву црвенила на младим изданцима. Како каже наш саговорник, то не треба да брине произвођаче, јер је реч о физиолошкој реакцији на стрес.

„Црвенило ће нестати када се температура стабилизује, а агрономске службе саветују примену стимулативних ђубрива кроз систем за наводњавање, како би се пораст родних грана уједначио“, додаје он.

Критично наслеђе претходних година

Прошла година је оставила дубоке трагове. Поред већ познатих изазова — ниских цена, скупих улазних трошкова и недостатка радне снаге — многе засаде задесили су глодари, мраз и појава болести попут дидимеле. То је утицало на бројне произвођаче да одустану или смање улагања.

„На многим парцелама морамо поново радити селекцију ластара, јер су последице прошле године видљиве. Потребно је више физичког рада — нема малина без мотике, а кад се мотика повукла и ушли су хербициди, приноси су почели да падају“, упозорава Синђић.

Здраво земљиште – предуслов за здраву биљку

Централна порука коју агроном Синђић шаље јесте: вратите се основама. А основа сваке пољопривреде је земљиште.

„Сваку производњу треба почети од анализе земљишта. Само на основу лабораторијских резултата можемо прописати праву рецептуру за прихрану. Ако хоћемо да чувамо плодност, морамо знати шта уносимо и шта враћамо. То значи и коришћење добро прерађеног стајњака, као и минералних ђубрива која не закисељавају земљиште и не остављају токсине у биљци и подземним водама“, каже Синђић.

Како додаје, у природи све мора да се врати — „оно што смо узели, морамо и да вратимо“.

Мачва и Подриње све мање под малинама

Поређењем са ситуацијом пре десетак година, уочава се драстичан пад производње. Површине под малинама и купинама смањене су чак за 50 до 60 одсто. И оно што је остало често је у лошем стању, услед болести, неодржавања и смањених улагања.

„Остаци некадашњих плантажа данас су често само подсећање на период када је малина била симбол породичне егзистенције. Данас је то борба за опстанак“, каже он.

Саговорник упозорава и на појаву такозваног „спортског малињарства“, односно улагања у засаде без стварног знања и посвећености, што је додатно нарушило репутацију и стабилност сектора.

Има ли наде?

Ипак, није све тако црно. Захваљујући добром раду појединих задруга и савесних домаћина, малињарство у Мачви и Подрињу има потенцијал да се опорави. Ако временске прилике послуже, а произвођачи ураде све што је до њих, ова година може означити прекретницу.

„Они који су остали — нису се предали. Боре се за сваки ред, за сваку грану. То је оно што улива наду. Ако род буде добар, биће простора и за игру са ценом. А онда ће можда и неки одустали — поново пожелети да се врате малинама“, закључује Синђић.

Извор: Б92

Тибор Патрик