Лешник као додатани извор прихода

Улагање новца у одређену пољопривредну производњу увек поставља питање да ли је направљен прави избор гајене биљне културе, колика су финансијска улагања, какве су могућности њеног пласирања, као и да ли је могућ otкуп по исплативој цени, да ли је зарада могућа и сл. Последњих година култура која је доживела праву експанзију је дефинитивно лешник, али овде се поставља питање да ли се његова производња исплати и да ли је добар избор за инвестирање?

Некада је трстенички крај био познат махом по калемарима. Данас се одвија шаролика производња безмало у свим пољопривредним гранaма. Како је желео да обнови дедовину и утроши вишак времена, саговорник у нашој наредној причи је засновао малу плантажу лешника у Великој Дренови. Ево његових искустава.

Лешник није претерано захтеван у односу на друге воћне врсте, успева и на скромнијим земљиштима, не тражи велику употребу пестицида, а уз добро одржавање може имати дуг животни век и до 70 година. Своју визију у тој причи видео је и Бранимир Милосављевић, професор на Високој саобраћајној стручној школи у Трстенику.

„Знате како, свако од нас ко ради у просвети има доста слободног времена и размишљам о будућности, тако да сам се одлучио за засад лешника јер он не тражи превише рада, али опет може да донесе неки приход, али да кажемо, ето, да мало побољшамо и физичку активност,“ почиње причу наш домаћин.

Прве информације о узгоју код нашег саговорника биле су везане за карактеристике ове воћне врсте што је утицало на избор садница.

„Ово је засад у петој години и одлучили смо се за сортимент који мало касније стасава због мразева и има ситније плодове. Овде је основна сорта Тонда ђифони, а опрашивачи су Тонда рома и Ноцијоне. Одлучили смо се за њих јер имају висок проценат примања, имају средњу бујност и, као што сам рекао, отпорност на касне пролећне мразеве,“ наставља професор.

Држава истина даје субвенције, али пре уласка у ову причу добро процените могућности. У почетку је било грешака јер није имао искуства у пољопривреди, зато је, каже, помоћ струке код почетника у сваком послу неопходна.

„У почетку сам мало лутао као и сваки почетник, слушао савете људи који су делом у тој материји, али не и стручни. Читао сам доста литературе, али то није исто, читати књигу и применити на њиви није исто, због чега сам неке своје грешке и платио. Сада, на срећу, имам чика Милеа Џомбића, агронома, он ми доста помаже, тако да је сада мало мирније. Ја сам ушао у причу да кажем хобијистички, али је моја препорука свима да консултују струку пре него што крену у било коју причу у воћњаку,“ са малом сетом појашњава Бранимир.

Далји планови су делимично ороћени јер улагања, надања и знање могу бити награђени само сигурним тржиштем, ког ипак нема.

„Управо сте погодили тему у центар нашу болну тачку. Пласман производа је, у принципу, највећи проблем… да ли се изборити квалитетом или се изборити приносом, али није првенствено мени овде приход јер ова површина је рекреативног типа за мене, за моју породицу, нека, надам се, добит у будућности. На крају нешто лепо да не буде у парлогу,“ додаје Бранимир.

Да би засад могао да се одржава, неопходна је механизација, што је сада приоритет код домаћина, будући да је почео посао са другарима и мотиком.

„До сада је углавном помоћ стизала од мојих другара, мало дођу, радимо, дружимо се, они помогну. Сада све више укључујем и рад са машинама, тако да би било лепо да купим један воћарски трактор, механизацију која ће ми значајно олакшати овде посао јер без технике не може… Било је на почетку баш, баш тешко јер је све рађено крапом и мотиком… И онда, тако, када стигнем на крај четвртог реда, бацим мотику… Засад је сада велики, тражи мало другачији и бољи третман, више има посла, тако да морамо мало да се модернизујемо. Што се тиче даљих планова, ја и са друге стране пута имам лепу парцелу, али о томе када дође време, да научим добар посао на овом засаду, па видећемо,“ уз осмех и оптимизам закључује Бранимир Милосављевић.

Да леска почне да враћа уложено с почетка, потребно је шест до осам година, а за пун род, који коначно доноси профит, потребно је чекати чак до десете или једанаесте године. Онда долази период „сласти“, јер лешка рађа и више од педесет година. Дobra ствар у свему овом чекању је што је лешник стабилна роба, и цена и потражња не осцилирају претерано током дужег периода. Зато се с њим може рачунати на дуг рок.

Плод лешника се може чувати дуже време, дефицитаран је на тржишту, имајући у виду да Србија увози око 90% лешника, јер нема довољно домаће производње. Због тога можемо говорити о планирању дугорочне производње и економске рачунице. Надамо се да је професор Бранимир оживљавајући дедовину у Великој Дренови, нашао праву математичку једначину.

У енергетском смисли лешник је изузетно вредна намирница која се  препоручује спортистима и младима, док је старијим особа користан као превентива од срчаног удара и за одржавање виталности. У односу на остало воће,  лешник има и пет одсто више калијума,  који је такође важан за правилан рад срца. Према речима стручњака најбоље је конзумирати га у свежем стању када има и највише бенефита за људски организам. Специфичан укус који има лешник дугује биљним уљима које чине 60 процената на 100 грама плода, па нутриционисти препоручују да се не једе више од 30 грама овог воћа дневно, посебно уколико водите рачуна да се не угојите.

Чај од лешника има  посебно место у народној медицини, а припрема се од коре леске. Од овог чаја праве се облоге за отворене ране које настају услед проширених вена, док се чај од љуске или неољуштеног лешника користи за ублажавање тегова код хемороида и уринарних инфекција. Лешник се већ вековима користи и у кинеској медицини и, наводно је добар за лечење импотенције.

Последњих година у исхрани, али и козметичкој индустрији све је траженије уље од лешника. Добија се цеђењем језгра лешника и ово уље се показало као одличан препарат за негу коже, посебно суве и проблематичне која је склона акнама. Лешниково уље хидрира кожу, пружа  тонус и поспешује регенерацију, добро и брзо упија, те не оставља масне трагове. Од 100 килограма сировог лешника добија се око 45 литара уља,  које се због својих природних и здравих компоненти све више користи у кулинарству, посебно у Америци, Француској, Италији и Турској. Од остатака лешника после цеђења прави се специјално брашно од лешника које хлебу и пецивима даје специфичан укус.

Соња Цветковић