Како заштитити пчеле од варое, глади и пестицида?

Председник Београдског удружења пчелара, Станко Рајић, поделио је своја богата искуства и стручне савете о актуелним изазовима у пчеларству, утицају климатских промена, техникама заштите пчела и неопходности едукације у овој све значајнијој грани пољопривреде.

Док се пчелари боре са непредвидивим временским приликама, губицима у пчелињим заједницама и недостатком природне хране, Рајић наглашава да је правовремена припрема пресудна за опстанак и развој пчела. У разговору је детаљно анализирао шта пчелари могу да учине како би своје заједнице успешно припремили за пролећну сезону, како да се изборе са болестима и како да заштите своје пчеле од пестицида. Такође, осврнуо се и на овогодишњи BeFest, један од најзначајнијих догађаја у пчеларству у региону, који је окупио врхунске стручњаке и понудио нове перспективе за унапређење пчеларске праксе.

Климатске промене и утицај на пчеларство

Временске прилике последњих месеци представљају велики изазов за пчеларе. „За пчелу је најбоље када би почетком новембра пао снег и не би престао до марта. Континуирана, хладна температура не штети пчелама, али нагле промене температуре, са високим дневним температурама и мразевима ноћу, изузетно лоше утичу на њих“, објашњава Рајић.

Пчелари тренутно имају ограничене могућности да помогну својим заједницама, јер, како каже, „ако сте све урадили како треба прошле сезоне, сада само гледате и уживате. Али ако нисте, мало тога се сада може исправити“. Једна од препоручених техника је „сужавање плодишта“, како би се смањио простор у кошници и тиме помогло пчелама да лакше одрже температуру.

Храна и прихрањивање пчела

Прошлог лета Србију су погодиле суше, што је довело до лошег цветања биљака и недостатка природне исхране за пчеле. „Можемо додати инвертовани шећер или шећерно-медне пogaче, али то је само енергетска храна. Оно што недостаје су минерали и беланчевине, а то пчелама не можемо лако обезбедити“, истиче Рајић.

Проблем недостатка природне хране пчелари у другим земљама покушавају да реше додавањем различитих суплемената. „У Мађарској сам на сајму видео неколико штандова са пчеларском опремом, али већина је била посвећена суплементима за развој пчелињих заједница. Код нас се о томе мало зна“, додаје он.

Болести и губици у пчеларству

Ове године велики број пчелара пријављује значајне губитке у пчелињим друштвима. „Пре свега, потребно је уклонити угинуле заједнице, дезинфиковати кошнице и опрему. Наши пчелари јако мало пажње посвећују дезинфекцији терена на пчелињаку, а то је изузетно важно“, наглашава Рајић.

Највећа претња пчелама је паразит вароа, који ослабљује организам пчела и отвара пут вирусима. „Када вароа направи рану на хитину пчеле, она не може да зарасте, што омогућава вирусима да је нападну. Пчеле ослабљене овим вирусима краће живе, а ако заједница не произведе довољно младих пчела током године, у пролеће кошнице остају полупразне“, објашњава Рајић.

Контрола ројења пчела

Ројење се најчешће јавља у мају, јуну и јулу, али постоје начини да се оно спречи. „Један од добрих начина је вештачко разројавање, јер се тиме прекида легло, што онемогућава развој паразита. Осим тога, пчелари добијају нову, младу матицу која није склона ројењу“, каже Рајић.

Иако неки пчелари сматрају да је природно ројење добро за развој заједница, Рајић упозорава да се селекција која би у природи трајала милионима година мора убрзати како би пчеларство било успешно у данашњим условима.

Опрашивање и заштита пчела од пестицида

Пчеле опрашују преко 70% биљака, што је њихова највећа улога у екосистему. Међутим, проблем представљају пестициди који се користе у воћњацима. „У Београдском удружењу пчелара инсистирамо на едукацији. Савез пчеларских организација недавно је штампао плакате којима едукујемо воћаре како да правилно користе хемијска средства“, истиче Рајић.

„Ми знамо да је хемијска заштита неопходна за развој пољопривреде, али ако се пестициди користе правилно, и воћари и пчелари могу бити задовољни. Највећи проблем је што се код нас мало улаже у едукацију“, додаје он.

Извор: ПРВА ТВ, емисија ПЛОДНО И РОДНО