Како до доброг приноса црвеног злата?

Светска историја богата, а српска традиција производње дуга. Ипак, црвено злато тек сваке пете године позлати, што јасно говори да су проблеми велики. Малина се помиње чак у античкој историји, познаваоци тврде да потиче са планине Кавказ, мада су дивљу малину брали и Тројанци. Римљани су је у IV веку пренели по Европи, Британци су је у средњем веку култивисали и унапредили, затим је пренели и на тло Америке крајем 18. века. Тамо је развијена сорта Виламет, која је касније стигла у Србију. Расте као дивља у живицама и припада фамилији ружа. Плодови су углавном црвени, мада могу бити жути и црни. Распрострањена је у Европи и северној Азији.

Малина има више предности у односу на друге воћке. Лако се размножава, почиње да рађа у првој или другој години после сађења, а у трећој години достиже пун род. Плод дозрева у јуну и јулу, када на тржишту нема довољно свежег воћа. Ризик у производњи малине је мањи у односу на друге воћне културе јер јој град, мраз и ветар ређе причињавају штете. У Србији се производи 40–60.000 тона малине. Углавном се гаји на мањим сеоским поседима величине 10 до 30 ари у брдскопланинским подручјима, где даје најбоље резултате.

Превентивне мере у технологији су значајне јер могу редуковати појаву болести и штеточина у производњи, а то су: правилан избор парцеле, здрав садни материјал, избор сортимента, изолациони простор, уништавање старих засада као извора заразе, уништавање корова на рудералним стаништима. Последњих година улазак Полке је омогућио раширену производњу и у краљевачком крају. Технологија гајења малине је веома захтеван посао и мора се радити током целе године. Треба знати и како орезивати ластаре. Ово је агротехничка мера која се у малинарској производњи обавља сваке године на почетку вегетације. Од квалитета и начина изведене ове радње у многоме зависи количина и квалитет плодова малине који ће бити убрани текуће године.

„Резидба малине подразумева уклањање прошлогодишњих летораста који су већ донели род, уклањање вишка невезаних летораста који тек треба да донесу род и прекраћивање летораста изнад горње жице. Избору нових летораста малине који доносе род текуће године морамо посветити озбиљну пажњу. Приликом избора, подизања и везивања родних летораста пожељно је да они буду радници са што већим искуством. Дакле, ако орезивање не познајете, стручно лице је обавезно како бисте имали род. Из једног садног места обично се развије више изданака него што је потребно да се веже. За везивање нам је најчешће потребан један, два и, врло ретко, по три летораста из једног садног места. Број летораста који ће бити везани и обезбедити нам максималан род у текућој години креће се од 5 до 8 по једном дужном метру, зависно од сорте, њихове развијености, густине пупољака итд. Издваја се и подиже ‘здрав’ летораст за везивање – пупољци треба да су здрави, крупни, јасно видљиви и да почињу са што ниже висине. Леторасти треба да су уједначене браон-жуте боје по целој дужини, без знакова присуства болести. Болест се препознаје ако на леторасту имате мрке и светле флеке. Приликом везивања летораста морамо се трудити да из сваког садног места имамо по неки летораст за везивање – ако не за горњу, онда бар за доњу жицу како би засад увек имао задовољавајућу густину“, саветује дипл. инж. Јелена Грбић, ПССС Краљево.

Леторасте који су предебели, предугачки, без пупољака у доњој зони, са доста бочних грана, треба избегавати. Ако нам је просек висине летораста знатно виши од висине горње жице, онда би требало горњу жицу подићи како бисмо имали боље искоришћење родног потенцијала летораста. Прошлогодишњи родни леторасти и вишак овогодишњих летораста који нису везани уклањају се до основе, до земље, и заједно износе из засада Боље спречити него лечити, те је стога важно учинити све превентивне мере како би избегли могуће проблем.
„Након завршене бербе у засадима малине потребно је са превентивним мерама сузбити штетне организме. Прошле године род малине је мањи, што је последица лоших временских услова и малих улагања у производне засаде. Треба имати на уму да мере заштите малњака почињу после бербе, а настављају се на пролеће следеће године. Превентивне мере у технологији су значајне јер могу редуковати појаву болести и штеточина у производњи, а то су: правилан избор парцеле, здрав садни материјал, избор сортимента, изолациони простор, уништавање старих засада као извор заразе, уништавање корова на рудералним стаништима. Малина мора имати довољно светла за нормалан раст, па јој не одговарају засенјени положаји. Како већина новопечених малинара има жељу да што пре дође и до профита и поврати уложена средства, једна од важних ставки је и употреба пестицида. Видимо да је органска производња такође присутна, а она опет подразумева неку другу технологију у производњи, где је присутнији мануелни рад, али и заштита на биљној бази која такође улази у збир трошкова“, истиче Јелена Грбић.

За успешну производњу малина веома је важна количина хранива и воде, а она мора бити већа од 800 мм годишње. С обзиром на плитки коренов састав малине, недостатак влаге може представљати велики проблем, али и превише или премало хранива. Сведоци смо да последњих година имамо неприлагођен распоред падавина, којих најчешће има током маја и почетком бербе полке. Прошле године август, септембар и октобар су били топли уз велики недостатак воде, што је оставило велики утицај не само на малину већ и остале воћне врсте, нарочито ако се има у виду да смо мањкали у водном режиму и током зиме.

„Посебна пажња мора се посветити правилном избору парцеле јер од тога зависи будућност и перспективност засада. Јер она је изузетно захтевна воћна врста у погледу земљишта и експозиције. Приликом заснивања малњака не смеју се користити парцеле на којима је претходно гајена јагода, паприка, парадајз и друге биљке које имају заједничког домаћина за поједине гљиве. Треба напоменути да ни најбоља агротехника не може надокнадити недостатке непогодних земљишта. Али зато анализом и провером пХ вредности и влаге може се доћи до одличних резултата. Малина не подноси сушу. При недовољним количинама влаге у земљишту и ваздуху смањују се приноси и смањује се квалитет плодова, корен слабо расте, а број изданака и њихова бујност се смањују. Малњак се проредеује, а приноси су мали. Малина добро успева на пропусним земљиштима с високим воденим капацитетом, посебно ако се малњак налази у близини шума, које пружају свежину, повољну влажност и струјање ваздуха. На сувише влажном земљишту малина слабо расте, а на забареном угине. Подземна вода не сме да буде ближа површини више од 1 м. Наводњавање, као и засена, макар била и у приручним противградним мрежама, је веома битна. Дозу ђубрива најбоље је одредити на основу анализе и онога што је потребно земљишту и малини. Најважнији макроелементи у исхрани малине су азот и калијум. За органску продукцију и вегетативни пораст азот представља незаменљиво макрохраниво, док је калијум пресудан за принос и квалитет, али и отпорност на болести, или пак на сушу и зимске разеве“, наставља наша саговорница.

Појава азијске мушице може направити прилично проблема приликом бербе купине и малине. Из тог разлога струка ће и ове године посебним методама и постављањем клопки пратити бројност и покушати да сузбије штету у старту. Дрозофила Сузуки, или ако вам је лакше азијска воћна мушица, присутна је интензивно од 2010. године у Европи. У Француској је под јагодом уништила род на 80% површина. Дрозофила је некако и највећи проблем јер се касно детектује, а заштите готово да нема. Први случајеви у Србији откривени су 2015. године и то баш на подручју рашког округа у околини Врњачке Бање. ПСС Краљево због тога ради недељне контроле.

„Drosophilla suzuki презими као одрасла јединка на заштићеним местима. Има више генерација годишње, у зависности од услова средине може их бити и преко 10. Једна женка положи и до 300 јаја, што нам јасно говори са каквим проблемом смо суочени. Њено присуство смо забележили у јагодичастом, коштичавом воћу, али и код винове лозе. За разлику од других врста рода Drosophilla, полаже јаја искључиво у недозреле и неоштећене плодове. Почетак полагања јаја ове штеточине је време почетка сазревања воћних врста. Из јаја се развије ларва, која се храни унутрашњошћу плода, који постане тржишно неупотребљив. Хемијске мере заштите сузбијања ове штеточине су ограничене због њене биологије и на њих не могу деловати примењени инсектициди, али и због полагања јаја у зреле плодове употреба инсектицида је ограничена због каренце. Зима, односно ниске температуре, такође су изостале, што је додатни проблем, тако да је превентива поставити клопке у малњаку и бити сигуран, јер када их уочимо почетком бербе у плоду, све је касно. Клопка је врло једноставна, може се направити од најобичније пластичне боце, у коју се додаје смеша од 150 милилитара црвеног вина, 150 милилитара јабуковог сирћета и неколико капи детерџента за судове. На врху се избуше рупице у које ће ући мушице, које улазе у клопку, слећу на њега, даве се у њему и потону“, појашњава Грбићка.

Малина је позната код нас, а ми смо свету познати и по најбољој малини. Плодови малине цењени су и тражени како у свежем стању тако и у прехрамбеној индустрији. Од малине се прави вино, сок, слатко, желе, сируп, ушечерено воће и малина у праху. Нарочито добру цену постижу појединачно смрзнути плодови, а због своје лековитости малина се употребљава и у фармацији. Малина је веома важна привредна грана у нашој земљи. Поред финансијског ефекта, гајење малине омогућава запослење вишка радне снаге, што је у нашој данашњој ситуацији од велике важности, нарочито у брдским, припланинским и планинским рејонима Србије. То значи да малини треба поклонити још више пажње него до сада јер се плодови малине доброг квалитета добро плаћају, посебно на страном тржишту. Е сад како стићи до платног тржишта је посебна прича и тема за неке друге саговорнике.

 

Минуле године нису биле добре по питању малине, изузимајући 2022. годину када је цена достигла максимум у откупу и до 600 динара. Ту цену тешко да ћемо скорије достићи. Низани су проблеми који су оставили велике последице, од честог града, две поплаве, превише кише у берби, суше и ожеготина. Последњи ударaц уследио је са ниском ценом, коју нису поправили ни најачи експерти ни најбољи квалитет. Стање у засадима није баш најбоље јер малинари кажу да су им улагања ове године још скупља и да рачунају на обећаних 50 динара по килограму од прошле године. Они који можда и успеју да препроде прве препреке са доласком бербе и неизвесне цене биће суочени са ценом радне снаге, тако да ће овај посао имати рачуницу само на мањим површинама и ангажовањем породице.

Сума сумарум, највише брине економска неизвесност, али некако сви путеви воде до цене, која како тврде зависи од тржишта и наше директне конкуренције где су првенствено означени Чиле и Пољска. Никако немојте заборавити обраду земљишта, која не мора бити само уз помоћ хемије, јер отрови остају и у земљишту. Уколико немате противградну мрежу, осигурање вам остаје као једина алтернатива свему изнетом. Оно што се мало помиње јесу Русија и Украјина као све већи произвођачи и наша директна конкуренција.

Аутор: Соња Цветковић