Кад једна тегла ајвара промени живот

Једна тегла ајвара била је довољна да промени живот Милошу Марјановићу из Лесковца. Данас, неколико година касније, његов „Ајвар из Лесковац“ обожавају широм Србије, а породични посао који је започео сасвим случајно постао је извор стабилне зараде за целу породицу.

Као и већина младих људи у својим двадесетим, Милош је мислио да ће свој живот изградити у великом граду. Преселио се у Београду, осам година је имао сигуран државни посао. Али, негде дубоко, знао је да жели више.

Све је почело једним обичним разговором на послу. Колегама је причао који ајвар воли, па су му препоручили један. Када га је пробао одмах је бацио теглу, како каже, уопште му се није свидео.

– Тада сам одлучио да колегама донесем теглу правог, домаћег ајвара који прави моја мајка. Реакција је била невероватна. Рекли су да никада нису пробали такав ајвар. Тада ми је синула идеја, да следеће године сами направимо ајвар, каже Милош.

Те прве године направили су свега 100 тегли ајвара, на једном старом шпорету. Ипак, кроз сваку наредну годину видео се велики напредак, производња се значајно увећава из сезоне у сезону.

Илустрација: Милош данас произведе 6.000 тегли ајвара и од тог бизниса лепо живи

Милош је неко време балансирао између живота у Београду и посла у Лесковцу. Током лета и јесени долазио би кући да помогне родитељима у сезони. Али пре три године донео је одлуку која му је променила цео живот, вратио се у родни Лесковац и посветио се потпуно породичном послу. Посао се развио, па је и његов отац престао да ради за друге, а у скоријој будућности, план је да се укључи и Милошева девојка.

– Данас произведемо и до 6.000 тегли годишње И лепо живимо од овог посла. Сваке године улажемо, у нове шпорете, машину за печење паприка која се одлично показала, а у плану је и куповина додатне њиве.

– Највећи посао је љуштење паприке, то је најтежи део. Све остало иде лакше. Имамо три шпорета, два су већ на плин, а планирамо и трећи.

Марјановићи паприку саде на око 70 ари земљишта, искључиво на отвореном, без пластеника и без прскања.

– Паприку гајимо природно, како су то радили наши стари. Квалитет је оно што нас издваја, каже Милош. Септембар и октобар су месеци када има највише посла, од јутра до мрака се ради, али након сезоне стиже време за одмор.

– Ове године је била велика суша, па је први род паприке пропао. Али други род је био одличан. Људи су нас стрпљиво чекали, и то нам много значи, додаје Милошева мајка.

Прве теглице су продали његовим колегама у Београду, а данас наруџбине стижу из свих делова Србије. Њихови производи: ајвар, љутеница, пецкана паприка, мацкалица, џемови и сокови, постали су синоним за домаћи укус југа Србије.

– Највише се продаје преко друштвених мрежа, нарочито Инстаграма. Имамо сталне муштерије које поручују већ пет година, прича Милош.

Милош истиче да се никада није покајао што је напустио престоницу.

– Као младом човеку, у почетку ми је било лепо у Београду. Али временом, почела је да ми смета та гужва. Једва сам чекао да нађем начин да се вратим. Овде је мој дом и посао који волим.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9828476/ajvar-iz-leskovac-milos-marjanovic