Исхрана и нега говеда током зиме

Током лета и високих температура имали смо мање количине млека код крава. Како смо већ ушли у зимски период, због ниских температура, услови за наше животиње су такође изазов. Због тога је потребно обезбедити адекватне услове држања, прилагодити шталу и исхрану током зимских месеци. Осим добрих и повољних услова држања, стоки је током зиме потребно повећати исхрану, јер у том периоду губе енергију, коју треба повратити протеинима. На задату тему одговоре нам даје дипл. инж. сточарства Љиљана Неранджић, саветодавац ПССС Краљево.

Календарски зима само што није, мада је од почетка децембра време врло нестабилно, тако да се тако треба понашати и на фарми у условима држања говеда. Квалитет млека одређују исхрана, држање и хигијена. Ако се све “коцкице” посложе, цена би требало да буде крајња награда. У којој мери произвођач млека може обезбедити квалитетну и укусну храну, добро избалансирану у односу на оптималне потребе на фарми, зависиће и успех производње. Главни предуслов за успешну производњу на једној фарми је свакако добар здравствени статус сваке јединке, као и генетички материјал. Други важан фактор је исхрана стоке, нарочито у зимском периоду, јер добром исхраном вршимо превенцију и одржавамо јединке у доброј кондицији. Релативно лепа јесен је омогућила боравак животиња на испаши, али и бенефите које нам је ускратило врело лето.

„Имали смо лепу јесен која је, захваљујући оним кишама у септембру, омогућила регенерацију ливада и луцеришта, тако да су животиње биле на испаши до скоро, али су домаћини имали могућност да добију четврти нешто богатији откос. То ће значити пуно и у смислу зимске исхране, јер она мора да буде богата свим хранивима како бисмо добили добар квалитет млека и меса,“ наводи Љиљана Неранджић.

Ако говоримо о млекарским грлима, најбоља производња млека у зимском периоду исхране постиже се када се задовоље потребе у кабастој храни са 50% силаже и сена, а остатак кроз концентровану храну. Ово подразумева да је храна квалитетна по хранљивој вредности и укусу. У недостатку, можемо додати резанце.

„Силажа је најважније храниво које се користи за исхрану музних грла у зимском периоду. На време убрана, у периоду преласка из млечне у воштану зрелост и добро спремљена силажа од целе биљке кукуруза, са високим уделом зрна (35-40%) садржи 30-35% суве материје. Оваква силажа је богата хранљивим материјама и енергијом. То је типично угљенохидратно храниво, али сиромашно протеинима. Недостатак извесних хранљивих материја допуњава се коришћењем концентрованих хранива и квалитетног сена. Веома је битно да су хранива квалитетна, што значи да су добро конзервисана, без плијесни и буђи. Оброке треба добро избалансирати, водећи при том рачуна да краве добију све што им је потребно за добру кондицију и квалитетно млеко,“ истиче Неранджић.

Луцеркино сено у нашим условима служи као допуна кабастој храни. Поред ова два кабаста хранива, обавезно се употребљава комплетна крмна смеша са одређеним процентом протеина. Ипак, у зимском периоду исхране крава основно кабасто храниво је силажа од комплетне кукурузне биљке. Њу треба обезбедити на време и у правом тренутку.

„У зимском периоду исхране крава основно кабасто храниво је силажа од комплетне кукурузне биљке. Луцеркино сено у нашим условима служи као допуна кабастој храни. Његова количина у великој мери зависи од временских прилика које могу бити пресудне за спремање већих количина сена. Поред ова два кабаста хранива, обавезно се употребљава комплетна крмна смеша са 18% протеина. Најбоља производња млека у зимском периоду исхране постиже се када се задовоље потребе у кабастој храни са 50% силаже и 50% сена. Ово подразумева да је храна квалитетна по хранљивој вредности и укусу. Није баш лако обезбедити квалитетну силажу од комплетне кукурузне биљке,“ објашњава Неранджић.

У којој мери произвођач млека може обезбедити квалитетну и добро избалансирану храну у односу на оптималне потребе крава, зависиће и успех производње. Неадекватном храном, посебно високопродуктивних грла, могу се направити такве грешке да се добије мања производња по грлу него код екстензивних раса, а уз то се видљиво нарушава и здравствено стање. Приплодне животиње захтевају мало “финију” исхрану.

„Уколико нема довољно сена, силаже или сенажа доброг квалитета, могуће је за исхрану стоке користити и оно нижег квалитета. Међутим, тада не можемо очекивати продуктивност ни економску рачуницу. У служби ове приче треба напоменути и грешку коју наши фармери углавном практикују при исхрани крава у засушењу, где оброке треба свести на најмању могућу меру, што је у пракси реткост,“ додаје Неранджић.

„У току ове фазе, потребе крава у хранљивим материјама расту због интензивнијег раста плода, обнављања вимена и синтезе колострума. Иако конзумација опада како се телење приближава, потребе у нутријентима расту, и неопходно је да се у оброку налазе квалитетна хранива, нарочито богата енергијом и протеинима. Наравно, потребно је обезбедити и довољно минералних материја, витамина, соли итд. Ниво концентрата се такође повећава (3-4 кг), будући да се очекује да ће крава након телења конзумирати значајне количине. У суштини, крава мора спремно дочекати телење како не би дошло до метаболичких обољења која се најчешће јављају као последица неадекватне исхране. Преобилни оброци у касној фази гравидитета и током периода засушења у великој мери повећавају ризик од појаве „синдрома дебелих крава“, какве произвођачи погрешно желе,“ истиче Неранджић.

„Када говоримо о млекарским грлима, количина концентрата се креће од 3 до 5 килограма, али не треба форсирати велике количине. Концентрат се даје количински на основу резултата у производњи млека, јер не можете исту количину концентрата дати крави која даје 10 или 20 литара млека. Због тога треба гледати економску исплативост, посебно у смислу потрошње концентрованих хранива,“ истиче дипл. инж. Љиљана Неранджић, ПССС Краљево.

Чист и сув простор је један од главних предуслова за држање стоке у мање повољним временским условима. За разлику од свиња или живине, које захтевају више неге током зиме, овце и говеда лакше подносе ниске температуре него високе.

„Један од већих проблема су и даље затворене шталe. На терену увек сугеришемо нашим произвођачима да краве не воле превише топлоту и да добро подносе температуре и до -20 степени, тако да њима више одговара тај широк отворен простор. Да би сточни запат дао резултате и био здрав, неопходно је обезбедити и адекватне услове држања, светлост у објектима, проветреност, количину свеже воде, слободно држање, удобно лежање да би животиње могле и да преживају. Проветравање је на високој првој позицији, што постижемо објектима лакше конструкције и високих тавана,“ објашњава Неранджић.

Осим тога што крава тражи скромније услове држања, тако тражи и испуст. Поред шталe, исхране и воде, потребно је одржавати и хигијену, како не би дошло до стварања бактерија или непожељних болести, нарочито папака.

Каква треба да буде простирка?

„Већина наших говеда је углавном на везу. Мали број њих је на отвореном, и негде највећи проблем јесу болести папака јер су животиње на бетону. Тако да је понекад добро, нарочито зими, имати простирке. У последње време видимо да се користе решеткасти подови и пластичне подлоге како не би дошло до проклизавања или падова тих крава. Класичних сламених подлога је све мање, међутим, треба имати у виду да су простирке ипак потребне, посебно код оних животиња које су бремените или тек отељене,“ наставља Неранджић.

Хигијена штале представља полазну основу за успешан узгој стоке, односно осигурање здравог и продуктивног стада. Сврха чишћења и дезинфекције је уништавање микроорганизама у штали како би се спречиле појаве болести и инфекције од којих животиње оболевају, али могу и угинути.

Прост пример је вишак амонијака који је посебно присутан у зимским условима. Познато је да овај елемент, који смета и нашим ноздрвама својим не тако пријатним мирисом, раздире копитаре и напада мускулатуру ногу. Нехигијена може изазвати низ проблема, каже саговорница:
„Неадекватна хигијена на фармама директно утиче на здравље и продуктивне способности животиња. Гомилање простирке и нередовна замена стварају идеалне услове за развој бактерија и ширење заразе међу животињама. Излучевине животиња су такође идеална средина за патогене, па ове објекте треба одржавати чистим и уредним сваког дана. С друге стране, контаминација млека, меса и других производа знатно је већа у таквим условима. Болести, па и угинућа, су вероватнија у просторијама у којима се не одржава редовна хигијена. Уколико је болест већ присутна и постоје угинуле животиње, неопходно је одмах изместити животиње, уклонити тела и извршити темељно чишћење и дезинфекцију објеката. Превентивну дезинфекцију треба обављати једном, а најбоље два пута годишње. Пролеће и јесен су најбољи периоди за дезинфекцију, а обавезна је и уколико прелазите са чувања једне животињске врсте на другу,“ објашњава Неранджић.

Не заборавите да је редовно тимарење крава и одржавање копита животиња услед повећане влажности један од начина зимске хигијене. Треба истаћи да вода стално треба да буде доступна, чиста и незалеђена, јер залеђена вода може негативно утицати на продуктивност код свих животиња.

Како смо чули, неадекватни услови, лоша исхрана и хигијена не утичу само на нижу продуктивност већ и на друге проблеме, који наше сточаре скупо коштају.

Сонја Цветковић