Image Alt

Европско тржиште воћа и поврћа: Лоше време и високи трошкови производње и даље притисак на сектор

Европско тржиште воћа и поврћа: Лоше време и високи трошкови производње и даље притисак на сектор

Европско тржиште воћа и поврћа у 2023. наставило је да се суочава са озбиљним изазовима, при чему су временске непогоде и растући трошкови производње одиграли кључну улогу у формирању трендова. Иако су укупни обими производње у ЕУ-27 остали приближно исти као претходне године, 2022. је већ била испод просека, што значи да се сектор и даље бори са ограниченом понудом и осцилацијама цена.

Екстремни временски услови наставили су да утичу на принос и квалитет производа. Док су суша и високе температуре угрозиле усеве у јужном делу Европе, северни региони су се суочили са обилним падавинама и поплавама, што је посебно отежало бербу и складиштење поврћа попут купуса, шаргарепе и лука. Ово је довело до великих губитака у процесу сортирања и ниже доступности робе на тржишту.

Јабуке, које су најважнија воћна култура у ЕУ, забележиле су пад производње од 13%, док су трешње и шљиве такође биле испод очекиваног нивоа због лоших услова опрашивања. Цитруси из јужне Европе имали су слабије приносе, што је додатно подигло цене.

Трговински дефицит се повећава

Подаци из 2023. показују да ЕУ наставља да увози значајно више воћа него што извози. Дефицит у трговини свеже воћем износио је -8,85 милијарди евра, док је код поврћа ситуација била нешто повољнија, али и даље са негативним билансом. Немачка, као највећи европски увозник, смањила је куповину увозног воћа и поврћа, али су падови производње у Шпанији и Италији смањили доступност робе на тржишту.

Међу кључним производима, увоз банана остао је стабилан, док су увозне количине поморанџи и грожђа пале због проблема са производњом у земљама извозницама. Код поврћа, значајан пад увоза примећен је код лука и купуса, док су увозне количине парадајза и паприка биле под притиском због високих цена енергије које су ограничиле производњу у стакленицима.

Притисак на цене и трошкове производње

Док су цене ђубрива коначно пале након врхунског раста у 2022, трошкови рада, семена и механизације наставили су да расту, што је додатно оптеретило произвођаче. Поред тога, нови европски прописи о смањењу пестицида и амбалажном отпаду најављују додатне изазове у наредним годинама.

Са потрошачке стране, инфлација је наставила да утиче на куповну моћ становништва, што је довело до смањења потражње за скупљим воћем попут бобичастог воћа и егзотичних сорти, док су јефтинији производи попут јабука и купуса остали тражени.

Ко је добио, а ко изгубио у 2023?

Међу ретким победницима у сектору нашла се Белгија, која је имала рекордна берба крушака од 412.000 тона, док је Италија, некада водећи произвођач, пала у рангирању због лоших временских услова. Португал је наставио да шири извоз малина и боровница, док су рајчице и краставци у многим земљама Европе бележили мању производњу због високих енергетских трошкова и проблема са болестима.

С друге стране, Шпанија, највећи произвођач воћа и поврћа у ЕУ, наставила је да трпи последице вишегодишње суше, што је смањило понуду на тржишту. У Британији, последице Брегзита и високих трошкова транспорта довели су до периодичних несташица у супермаркетима, посебно током првог квартала 2023.

Ако се актуелни трендови наставе, 2024. ће донети још већу волатилност на тржишту воћа и поврћа. Климатске промене, регулативе ЕУ и геополитичке неизвесности остају кључни фактори који ће обликовати сектор. Произвођачи и трговци мораће да се прилагоде променама у потражњи и технологији, док ће се потрошачи суочити са могућим даљим скоковима цена и ограниченом понудом одређених производа.

Српска производња воћа и поврћа у 2023: Лоше време смањило приносе, али извоз шљива и боровница показује потенцијал

Српска пољопривреда у 2023. години претрпела је озбиљне губитке услед неповољних временских прилика, при чему су обилне кише у мају, затим екстремне врућине и олује с градом у јулу, драстично умањиле приносе готово свих кључних култура. Процене показују пад производње воћа од 20% у односу на претходну годину, док је поврће такође забележило значајне губитке.

Воће: Јабуке и шљиве под ударом временских непогода

Јабуке су претрпеле највећи пад производње у Србији – са 486.000 тона у 2022. на само 380.000 тона у 2023. Шљиве, које су стратешки важне за српску економију, такође су забележиле пад са 489.000 на 353.000 тона. Иако је дошло до повећања површина под засадима шљива на 74.000 хектара, лоше временске прилике довеле су до смањења свеже извоза, док је тренд раста извоза суве шљиве настављен.

Малине, боровнице и купине – воћне врсте усмерене на извоз – значајно су погођене временским неприликама. Принос малине пао је на 99.000 тона, док је боровница забележила пад приноса од 15% због обилних киша у периоду бербе. Ипак, Србија види потенцијал за даље ширење производње боровница на свеже тржиште.

Поврће: Стабилна производња у заштићеним условима, али отворени усеви губе битку

Укупна производња поврћа у Србији пала је на 610.000 тона, што је благ пад у односу на 2022. годину. Највеће губитке претрпели су купус (пад на 155.000 тона) и шаргарепа (пад на 50.000 тона). С друге стране, производња паприке и парадајза остала је стабилна захваљујући расту заштићене производње у пластеницима и стакленицима.

Спољнотрговински биланс Србије: Пад извоза и повећање увоза

Србија је 2023. године забележила дефицит у трговини свежим воћем од -40 милиона евра, док је код поврћа дефицит достигао -45 милиона евра, што је најгори резултат у последње четири године.

• Увоз воћа порастао је са 262.000 на 280.000 тона, док је извоз смањен са 268.000 на 240.000 тона.

• Увоз поврћа повећан је на 90.000 тона, док је извоз опао са 51.000 на 45.000 тона.

Највише се увозило јужно воће, посебно банане (75.000 тона) и поморанџе (45.000 тона), док је пад у изводу јабука и малина имао негативан утицај на трговински биланс.

Закључак: Српска производња тражи прилагођавање на климатске промене

Година 2023. потврдила је да климатске промене све више утичу на пољопривреду Србије. Иако сектор воћа и поврћа остаје кључан за економију, све чешћи климатски екстреми и осцилације у изводу захтевају стратешко прилагођавање кроз повећање улагања у наводњавање, заштиту од временских непогода и проширење тржишта за прерађене производе.

Извор: European Statistics Handbook 2024

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish