Image Alt

Да ли сте чули за змајеву кућу и Вражји камен?

Да ли сте чули за змајеву кућу и Вражји камен?

ВРАЖЈИ камен са клисуром Просечник, крај Трговишта, и Дубочка пећина, недалеко од Кучева, познати у легендама и у науци, одлуком Владе Србије, пре два дана званично су препознати и заштићени као споменици природе. Клисурица Пчиње са бајковитим рељефом од кула и пирамида које је уклесала ерозија и пећина која изгледа као станиште змајева из маште у атару села Дубока, нису биле угрожене све док су их обилазили само научници и пасионирани љубитељи природе. Будући да пораст туристичке популарности код нас обично прате дивља градња и загађење, држава је заштитила биодиверзитет, геолошко наслеђе и културну баштину ових бисера природе.
Клисура Просечник на крајњем југоистоку Србије, недалеко од тромеђе са Бугарском и Северном Македонијом, настала је у дубокој геолошкој праисторији када је Пчиња пробила планину. Ерозија је миленијумима крунила мекше слојеве стена са литица стварајући голе остењке и “куле” – витке камене купе високе до 60 метара. Најупечатљивија је масивна стубаста стена названа Вражји камен. Половином 14. века, на њеном високом платоу властелин цара Душана подигао је задужбину познату из докумената као Црква у Просечнику. Народна машта је сплела многе легенде око настанка клисуре, а најчувенија је она по којој су ђаволи намеравали да преокрену ток Пчиње ка Бугарској. Камене “куле” су по овој причи комади околних брда којима су Ђаволи покушавали да зауставе Пчињу, а пошто нису успели упутили се се у Кончуљску клисуру да би узели највећу стену. Носећи је, стигли су до села Клиновац када су запевали први петлови најављујући зору. Ђаволи су тада побегли и оставили на обали Пчиње данашњи Вражји камен, а у црквици Пресвете Богородице на њему, ни данас се не венчава, ни крштава због сујеверја.

Илустрација: Витке камене купе високе су 60 метара/ ФОТО: Facebook

 

Предео “Вражји камен – Просечник” део је и у међународно значајном подручју за биљке “Долина Пчиње” (ИПА) и међународно и национално значајног подручја за птице (ИБА).
Легенде окружују и други новозаштићени локалитет, Дубочку или Велику пећину на североистоку Србије, у области Звижд. Она је по легенди име добила по звиждећем змају који је живео у пећини. Весела ала је звиждукала три или седам дана, а некада и три недеље, баш колико дува и кошава. Куражни мештани су испитали пећински канал и утврдили да је он тунелског типа, са отворима на обе стране планине. Тако је откривено да Дубочка пећина није змајева кућа, већ огромна цев која се у време кошаве претвара у свираљку. Ова подземна лепотица је изузетна међу 18 пећина и две јаме Хомољског краса, не само по музикалности већ и по величини.

Илустрација: Легенда каже да је у Дубочкој пећини живео змај/ ФОТО: ТО Кучево/ Facebook

Наш најчувенији спелеолог, др Раденко Лазаревић, истражио је све њене делове и утврдио да је дуга 2.511,5 метара, да јој је површина 12.201 метара квадратних, а запремина од 150.000 метара кубних.

Приступ пећини је лак, само треба знати када сме да се уђе у њене дубље делове због реке која протиче главним каналом. Једини део пећине који је доступан целе године је њена огромна улазна дворана, иза лучних вратница високих 20 метара и широких 25 метара. Иза њих се налази оријашка дворана широка до 40 метара, висока до 31. метра и дуга 132 метра. Дотле допире последњи траг дневног светла. На том простору пронађени су фосили пећинског медведа и зуби динотеријума, али и коштане игле и друге алатке неолитског човека.

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish