Гајење ораха: Инвестиција у будућност
Узгој ораха све више привлачи пажњу домаћих пољопривредника, а разлог томе је велика исплативост ове културе, релативно ниски захтеви за одржавањем и растућа потражња на тржишту. Орах није само храна високе нутритивне вредности, већ и драгоцени ресурс за фармацеутску и прехрамбену индустрију, као и за израду намештаја од висококвалитетног дрвета.
“Орах има једну од најбољих нутритивних вредности међу воћем. Језгро садржи чак 60% масти, 16% протеина и низ есенцијалних витамина и минерала,” истиче Александар Зујаловић, стручњак ПССС Ужице. Поред тога, језгро се користи током целе године, како у кондиторској и фармацеутској индустрији, тако и у народној медицини. Орахово дрво, познато по својој отпорности и лепоти, има велику примену у производњи намештаја.

Александар Зујаловић
Погодности за узгој у Србији
Једна од великих предности ораха је могућност узгоја у различитим климатским условима, укључујући брдско-планинска подручја. “Орах је одличан избор за парцеле које се тренутно не користе или су запарложене. Уз минимална улагања и радну снагу, може се остварити пристојан приход,” наглашава Зујаловић.
Интензивни засади са квалитетним калемљеним садницама и латералним сортама омогућавају високе приносе, док механизација знатно олакшава бербу и одржавање. Према подацима за 2022. годину, у Србији се орах гаји на 3.111 хектара, уз укупну производњу од 11.830 тона.
Избор сорти и технологија узгоја
“За наше климатске услове, кључно је одабрати сорте са краћом вегетацијом које су отпорне на касне пролећне и ране јесење мразеве,” каже Зујаловић. Латералне сорте, попут ‘Шампиона’ и америчке сорте ‘Чендлер’, показале су се као изузетно родне и отпорне. Поред тога, домаће сорте као што су ‘Расна’ и ‘Горска’ имају добру адаптацију на наше услове.
Правилна припрема земљишта кључ је за успешан узгој. Земљиште треба дубоко обрадити и обогатити стајњаком и минералним ђубривима. “Најважније је обезбедити добру дренажу и правилан пХ земљишта, који не би требало да пређе 8,” упозорава Зујаловић.
Наводњавање је пресудно за интензивну производњу, посебно у условима све чешћих суша. Савремени системи наводњавања могу знатно повећати принос. Обрезивање стабала такође игра важну улогу у одржавању равнотеже између вегетативног раста и плодоношења.
Исплативост
Интензивни засади могу донети приход од 8.000 до 10.000 евра по хектару, под условом да су саднице квалитетне и да се примењују савремене агротехничке мере. “Чак и уз мање улагање, орах може бити одличан извор прихода. Боље је имати 30 стабала ораха него запарложену парцелу,” истиче Зујаловић.
Климатске промене, попут екстремних мразева и суша, представљају изазов за произвођаче. Због тога је важно бирати отпорне сорте и применити одговарајуће мере заштите. “Орах захтева мање рада у односу на друге културе, али без труда нема ни зараде,” закључује Зујаловић.
Проблеми са ниским температурама
Ниске температуре, нарочито у рано пролеће и касну јесен, могу значајно утицати на принос и квалитет плодова. Америчка сорта ‘Чендлер’, која је једна од најпопуларнијих сорти за интензивну производњу, показује осетљивост на касне мразеве. “Иако је ‘Чендлер’ изузетно родна сорта са високим квалитетом језгра, њена рана вегетација је проблем у хладнијим регионима. Мразеви у априлу могу уништити велики део рода,” упозорава Зујаловић.
Да би се ублажио утицај ниских температура, препоручује се садња на местима са блажим климатским условима и добро заштићеним од ветра. Такође, употреба противмразних система, као што су прскалице или димљење, може помоћи у заштити осетљивих пупољака. “Важно је да произвођачи буду свесни ризика и да уложе у технологије заштите како би осигурали стабилан принос,” додаје Зујаловић.
Орах се све више позиционира као култура будућности у Србији, са великим потенцијалом за извоз и домаћу прераду. Уз правилну негу и планирање, ова култура може донети стабилан приход и обезбедити одрживу будућност за многе домаћинства.