Шта кажу стручњаци о узгоју ораха

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић наводи да су на овим локацијама углавном екстензивни засади, док се они најсавременији претежно налазе у Војводини, у околини Панчева и Сенте.Иако се у Србији од 2015. године бележи пад производње, Кесеровић сматра да је инвестиција у засаде ораха, нарочито новијих сорти, дугорочно исплатив бизнис који може да доноси приходе и у наредних тридесетак година.

“Производња ораха у Србији кретала се од 16.000 тона 2014. године до 7.540 тона у 2021. Просек у последње четири године био је око 9.440 тона”, истиче Кесеровић за Бизнис.рс.

Он тврди да је за унапређење технологије производње веома важно подизати савремене засаде.

“Водеће сорте у производњи требало би да буду оне са латералном родношћу као што су Чендлер, Лара, Ферне, Франкет, Педро и Тјулар. Добри произвођачи или они који намеравају да подигну засаде треба да обрате пажњу на квалитет садног материјала и на формирање узгојног облика, јер је орах јако осетљив. Он није технолошки лак, поготово на бактеријозе”, упозорава Кесеровић.

“Инвестиција по хектару у оваквим засадима, са савременим системима за наводњавање, креће се између 11.000 и 13.000 евра, што је занемарљиво ако се узме у обзир да су улагања у плантаже јабука или боровница од 40.000 до 70.000 евра”, објашњава Кесеровић.

“У четвртој-петој години покривају се трошкови производње, а улагање се отприлике враћа између осме и десете године, али такви засади могу да живе од 25 до 35 година, уколико се добро негују”, каже саговорник.

 

Илустрација: Улагање у засад ораха враћа се после осме године

Србија нема довољне количине ораха које могу покрити потребе домаћег тржишта и због тога се увози. Килограм очишћених ораха у Београду се не може наћи испод 1.200 динара, док је цена код произвођача, како каже професор Кесеровић, за орах у љусци око пет евра, а очишћен од 8,5 до десет евра по килограму.

Сувласник једне од највећих плантажа у Србији “Сиора” Милан Бркљач истиче да они тренутно под орахом имају 50 хектара, а да у наредне две године планирају проширење производње за још толико. У њиховом асортиману нису заступљене домаће сорте ораха, већ америчке и француске – Чендлер, Лара и Франкет.

Иако ова плантажа још увек није остварила пун род, Бркљач каже да ће сада, у шестој години, имати први мањи комерцијални принос од око 600 килограма до једне тоне по хектару, док би он касније требало да буде од три до пет тона.

“Ко се одлучи на садњу ораха мора да буде свестан да је то инвестиција која захтева улагања првих шест-седам година и да нема никаквог прихода. Ко има стрпљења и воли воћарство и пољопривреду, ово је добра инвестиција, а профитабилност загарантована после осме и девете године”, наводи он.

Када је реч о плановима, Бркљач каже да њихова роба спада у категорију висококвалитетних, премијум производа и сматра да ће домаће тржиште тешко прихватити његову цену, па верује да ће више бити окренути извозу.

“Ако будемо у прилици да са нашим великим системима договоримо продају ми ћемо се врло радо укључити на домаће тржиште, али је инострано свакако опција. Наш народ је навикао на сорту домаћег ораха и цена од 1.200 динара по килограму је формирана наспрам те чињенице. На западу је то два или три пута скупље. За сада међу асортиманом наших производа имамо и ракију од ораха, коју смо почели да дистрибуирамо на тржишту Србије”, додаје он.

Илустрација: Узгој ораха је инсвестиција која оставља зараду и будућим генерецијама

Шта показује калкулација?
Када је реч о инвестицијама, Бркљач каже да је за хектар плантаже неопходно 260 до 270 садница ораха, чија се цена креће око 15 евра. У калкулацију је неопходно урачунати и садњу и ископ рупа, које се раде механички, док је заливни систем по хектару око 2.500 евра и у ту цену није урачунат доток воде и ресурси наводњавања, који могу представљати додатни трошак.

“Имамо још ђубрење и заштиту, која по једном хектару износи од 500 до 700 евра за прве две године, а значајно расте након тога. Треба узети у обзир и механизацију – да ли произвођач има или је изнајмљује, што је онда трошак више за одржавање плантажа”, наводи саговорник.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/proizvodnja-oraha-u-srbiji-investicija-koja-donosi-dugorocne-prihode-i-profit/ym58j0x