Српска лепиња међу десет најбољих хлебова Европе

Лепиње су се нашле раме уз раме са славним француским багетом и легендарном италијанском фокачом и ушла је међу десет најбољих хлебова на мапи европских пекарских специјалитета.

Шта чини овај традиционални производ који се прави само од брашна, воде, соли и квасаца, толико посебним? Гошћа Јутарњег програма РТС-а, нутриционисткиња Милка Раичевић, сматра да је у питању је квалитет зрна пшенице и љубав која се уноси у њено прављење.

– Сви састојци за лепињу се одлично комбинују и дају савршену структуру што је и чини тако посебном. Зато не можемо да будемо равнодушни када прођемо поред пекаре и осетимо њихов мирис – истиче она.

– Али ова прича о нашој лепињи, која заслужује то место, је прича о традицији. Међутим, морамо да водимо рачуна у којој пекари купујемо јер вешти, односно зли, пекари могу много тога додати у лепињу да она не буде здрава – каже Милка Раичевић.

Лепиња је здрав производ, поготову ако је интегрална, додаје нутриционисткиња, јер у њој добијамо све оно што зрно садржи, све што нам је потребно и што треба да нам да снагу за почетак дана.

Прича о традицији и специјалитету

Лепиња наравно има и додатке тако да представља комплетан оброк.

– Имате ону чувену мочу коју ми нутриционисти сматрамо да није добра, али и у тој комбинацији имате комплетан оброк. Имате беланчевине, скроб и угљене хидраде. Али највећа грешка је ако вам то буде свакодневни оброк. Јер као што треба да уносимо свих седам врста намирница, тако морамо да мењамо и врсте хлебова – упозорава нутриционисткиња.

Лесковачка лепиња најбоље иде уз роштиљ

Марко Савић, власник лесковачке пекаре каже да нема неке посебне тајне зашто су њихове лепиње добре.

– Јака температура пећи, то је један од главних разлога да би био добар сомун. Добро брашно, хладна вода и то је то. Отац је покренуо пекару 1996. године и онда је он од једног ортака узео рецептуру и по тој рецептури радимо до дана данашњег – додаје Марко.

 

Илустрација: Постоје разне врста лепиња, а посебно слатка је она која ид уз роштиљ

Дневно ова пекара произведе око шест хиљада лепиња, али током роштиљијаде дневно произведу око 20.000.

Хлеб је свакодневно присутан у нашој исхрани, а лепиња је задовољство које себи треба приуштити.

Бело или интегрално брашно

Бела погача има већи гликемијски индекс и диже ниво шећера у крви, и калоријска вредност је много већа. Поред тога постоје људи који имају интолеранцију на глутен.

– Интегрална има мањи гликемијски индекс и она би требала да буде на трпези много чешће него бела – напомиње Раичевићева.

– Али знате шта, ту има једна веома важна ствар, а то је није лош ни бели, ни интегрални хлеб, ни та бела, ни интегрална погача, само су проблем наше лоше навике. Ви морате у току дана да унесете две кришке хлеба. И хтели ми или не хтели, мера за нашу количину хлеба, то је величина длана. А у супротном, није добро – истиче нутриционисткиња.

Уколико сте од оних који много воле бели хлеб, тостирајте га, биће мање штетан, саветује.

Хлеб је кроз историју одржао и српску војску

У музеју Понишавља у Пироту већ деценијама са посебном пажњом чува се један експонат, раритет у Србији, али и у Европи. У питању је таин, војнички хлеб, умешен давне, 1912. године, који је неколико година заједно са својим власником пролазио ратне голготе.

Име хлеба таин је турског порекла и значи следовање.

 

Илустрација: Стари српски хлеб таин је одржао српску војску

Сваком српском војнику за време ослободилачких ратова од 1912. до 1918. дневно је следовала векна хлеба од 800 грама. Колико је овај хлеб био светиња за српског војника сведочи и чињеница да је обавезни део униформе била и торбица за хлеб.

Ко има таин, тај није гладовао, јер овај војнички хлеб се прави од мешавине ражаног и белог брашна у односу 70 према 30 одсто. Не садржи адитиве и конзервансе, већ природно кисело тесто које му даје свежину и које је најважнији састојак овог хлеба. Приликом печења циљ је да се добије што јача корица па таин и до 10 дана може да сачува свежину.

Изузетно хранљиве вредности таин је српском војнику могао да обезбеди довољно енергије да издржи све недаће којима је био изложен. Да ли због храњивости или уверења у магичну моћ хлеба, тек мајка пироћанца Алекси Здравковића заветовала је сина пре одласка у први Балкански рат да прво следовање хлеба не поједе, већ да га чува.

Он га је чувао, сачувао и после шест година вратио се у Пирот жив и здрав.

– Хлеб нас је одржао и кроз традицију и хлеб нас је одржао зато што смо чували наше зрневље. И то је оно што стално ми нутриционисти форсирамо, а то је да водите рачуна да једете оно што је са нашег поднебља. За то имамо ензиме – закључује Милка Раичевић за РТС.

Извор: https://www.ekapija.com/news/5270462/srpska-lepinja-medju-deset-najboljih-hlebova-evrope