Са неба у воћњак: Пилот висина, мајстор укуса

Воћарство или наследите или заволите. Е сад разлика је мало у емоцијама и мало више у знању. Када је пре десетак година наследио малу плантажу, Славко Лазаревић није наслутио да ће постати озбиљан воћар. Године су биле шаролике – некада у приносу, некада у цени, некада у квалитету. Онда је одлучио да буде сам своје тржиште.

Кованлук је на свега пар километара од центра Краљева, и не би вам пало на памет да се ту налази један модеран воћњак. Славко Лазаревић, машиниста по струци, тим позивом никада се није бавио. Из приватног бизниса, стицајем околности, дошао је на очевину, на ову плантажу. Мало из емоција, мало из хобија, своја три хектара под јабуком и крушком наш саговорник сматра озбиљним послом, јер у свему што је радио, каже, имао је осећај за бизнис и меру. Прошла година није баш за медаљу.

„Од када смо почели да се бавимо воћарством – кажем ‘бавимо’ јер су сада и синови у овој причи – вероватно најгора година. Имали смо један мраз око 20. априла који је прилично оштетио тек уцветале и зачете плодове. Оно што је претекло касније је десетковала суша, тако да је сам род јабука био најнижи,“ каже наш домаћин Славко Лазаревић, воћар из Кованлука.

Славко не препушта ништа случају, јер је за ових неколико година учио на туђим, али и својим грешкама. Свесан је свих ризика које носи ова производња, те су стручњаци и саветодавне службе овде чести посетиоци, будући да је заштита била неопходна. Једна од метео станица постављена је управо на његовим плантажама.

„Учило се, радило се. Посећивали смо предавања, сајмове, Сабор воћара у Гружи, предавања на Агрономском факултету у Чачку. Са Саветодавном службом у Краљеву такође имамо одличну сарадњу. На жалост, из прошлогодишњег искуства знам да понекад ни то није довољно. Противградна мрежа је на комплетној јабуци, али мраз је био јачи.“

Што се тиче пласмана воћа, у почетку није било већих проблема јер се трудио да има квалитет.

„Само на тај начин се опстаје, све друго је мање-више неизвесно, јер се друга класа плаћа у рангу падалице. Међутим, последње три године ни квалитет није имао неку предност, па сам решио да своје воће пласирам мало другачије – у финалном паковању.

Како смо били у проблему због пласмана и ниске откупне цене, пробали смо прво да цедимо сок од јабуке. Како су они нашли одличан пут до наших купаца, кренули смо и са другим воћним врстама. Наши сокови се праве искључиво од чистог воћа, без додатака адитива, без конзерванса и без додатог шећера. Сок се може правити од воћа по вашем избору. До сада у понуди имамо јабуку, крушку, малину, вишњу, као и ‘детокс програм’ – комбинацију више воћних врста и комбинацију воћа и поврћа. Одређене количине се производе од нашег воћа, док оно што не производимо морамо да купимо. Сок се може правити од сваког воћа појединачно или као мешавина, с тим што се као главни састојак користи јабука или крушка, обзиром да су те воћке најсочније и дају највише сока. Иначе, плантаже јабуке и крушке смо углавном оријентисали на програм цеђених сокова.“

У целокупну производњу ове, за сада мале, дестилерије – од почетка до краја – улаже се много љубави и посвећености. Води се рачуна о сваком сегменту производње воћа, јер само на тај начин се добија најквалитетнија сировина за финалну прераду и природан укус.

„Сок се пакује на три начина – у флашице запремине 0,25 л, у флаше запремине 0,72 л и ‘bag in box’ кутије запремине 3 литра. Трећа опција подразумева кесу са славином која омогућава једноставно сипање сока из паковања. Овај начин паковања подразумава рок трајања и до годину дана, уколико се чува у вакум кеси. ‘Bag in box’ кутија продужава употребу сока, чува свежину и укус, а за нас представља најлепши и најслађи знак пажње за сваку прилику,“ наставља овај воћар.

Сви објекти у којима се одвија производња, као и складиштење производа, поседују HACCP сертификат. Већина сировина долази са наших плантажа, док се остало неопходно воће набавља од малих произвођача широм Србије.

„У данашње време, људи све више имају проблем са гојазношћу и разним пратећим болестима. Брза храна и газирани напици још више доприносе томе, тако да је право решење користити што више онога што нам природа даје. Тако можемо искористити сва лековита својства која нам природа пружа. Сокови од свеже цеђеног воћа су прави начин да се у организам унесе што више витамина. Природни сокови имају једноставан састав – све што је природно, било то воће или поврће, за разлику од индустријских сокова препуних шећера и разних додатака. Ако се ти сокови производе из проверених воћњака, онда је сврха испуњена.“

Признаје да сам инвестицију не би економски изнео, те му је, као регистрованом газдинству, помоћ државе изузетно важна. Што се тиче пласмана, нема проблем јер се труди да има квалитет.

Идеју да прошири шпалире можда би и спровео у дело, али је недостатак земље ипак пресудан фактор, тако да ради више на унапређењу технологија.

„Тренутно не постоји могућност да овде ширимо плантаже, што би нам највише одговарало. Међутим, прилично јабука је остало у хладњачама. Сезона увелико одмиче и воћари губе на њој свакодневно, јер и одржавање комора кошта – струја је скупа. Ја тренутно откупљујем јабуку за 35–40 динара на велико, тако да нисам сигуран да ли је тренутак за улагање у нове засаде, јер смо један део плантаже већ обновили. Видећемо…“ закључује Лазаревић.

Сонја Цветковић