Од 1771. до Лондона: векови лозе породице Винчић
Причу о вину у Срему не треба увек тражити у великим подрумима. Понекад она почиње у породичној кући, у једној лозној грани која је преживела векове и у људима који верују да је добро вино одраз земље и душе. Таква је прича породице Винчић из Моловина, која своје виноградарске корене везује за давну 1771. годину. Те године, како бележи хроника локалне цркве, Георгије Винчић донирао је двадесет акова вина вина за куповину иконостаса — што је један од најстаријих писаних трагова о овој породици и њеној вези са вином.
Од тада, лозе су у рукама Винчића прелазиле с колена на колено. У време када је Срем био препун винограда, њихова лоза је била породично наслеђе, а подрум место окупљања и поноса. Деда Гаврило, трећа генерација виноградара, 1953. године сади прве модерне чокоте на падинама између Моловина и Ердевика. То је био почетак новог доба за породицу која ће се, деценијама касније, уписати у историју српског винарства.
Александар Винчић, данашњи власник и наследник ове традиције, винограде је преузео са јасном визијом: да покаже да Србија може имати вино светске класе. „Квалитет почиње у винограду. Без добре лозе нема ни доброг вина“, каже он. Данас обрађује око 17 хектара винограда и производи ограничене количине вина у сопственој, савременој, али душом традиционалној винарији.
Иако је винарија званично регистрована 2020. године, њена суштина је много старија. Сваку боцу краси знање и искуство које су накупљале генерације. Филозофија је једноставна: производи се само оно што виноград те године може најбоље да понуди. Ако година није добра – нема вина. То је приступ који захтева стрпљење, али и доноси резултат који је одјекнуо у свету.
Године 2020, управо из тих винограда настао је Грашaц Бели, вино које је освојило титулу “Best in Show” на престижном такмичењу Decanter World Wine Awards у Лондону. Била је то прва таква награда за једно српско вино у историји – и признање које је Србију поставило на велику светску винску мапу.
Грашaц, некада скромна и потцењена сорта, у рукама Винчића добила је нови сјај. Постала је симбол домаћег тероара, снаге породичне традиције и доказ да је могуће направити велико вино и у малом селу у Срему. У подруму где влада тишина, хладовина и мирис храста, Александар са породицом чува оно што се не може измерити бројкама – част, труд и емоцију сваке бербе.
„Вино није само пиће“, каже Александар. „То је живот једне лозе, прича једне породице и огледало једне земље.“
Винарија Винчић данас је једна од најпоштованијих у Србији. Њена вина се служе у најбољим ресторанима, а стручњаци их описују као „чиста, елегантна и искрена“. То је вино које повезује прошлост и будућност, доказујући да векови лозе могу да стану у једну чашу.
Крајем новембра, на четвртом међународном сајму Wine Vision by Open Balkan, који ће бити одржан у Београду, публика ће поново имати прилику да проба вина из ове винарије. Биће то нова прилика да Србија покаже свету да њено вино није само производ — већ култура, историја и понос.


