Мангулица против индустрије: Како један човек враћа традицију у моду

У малом месту Ковиљ, где је време стало између традиције и савременог живота, један човек већ деценијама чува дух старих обичаја. Саво Граорац, домаћин познат по белом шалу који је постао његов заштитни знак, већ 15 година се бави узгојем и прерадом свиња мангулица, а његови производи постали су синоним за квалитет.

„Почео сам још као младић, док сам још био у школи. У почетку је то била љубав према животињама и природи, а данас је то породични посао који наставља мој син,“ прича Саво док показује своје газдинство.

Мангулица, посебна врста свиње препознатљива по густој, коврџавој длаци, има дубоке корене у средњоевропској традицији. Позната као „свиња која има руну“, ова врста је некада била пред изумирањем, али се последњих деценија вратила захваљујући ентузијастима попут Сава. Њено месо је цењено због високог квалитета, богате ароме и здравствених бенефита.

„Не користимо концентрате. Њихова храна је јечам, кукуруз и шаргарепа. Све што једу одражава се на квалитет меса. Лекари кажу да је маст мангулице пуна ‘позитивног’ холестерола и да нема бољег регулатора за зиму од традиционалне сапунџаре,“ објашњава он са осмехом.

Процес производње код Сава је посебно занимљив. „Прво сушимо месо на природан начин, уз додавање само природних зачина попут белог лука, паприке и тимијана. Потом се месо оставља да зри у посебним условима, где дуготрајан процес даје јединствен укус. Многи кажу да када једном пробате месо мангулице, више се не враћате на индустријске производе,“ додаје Саво.

Ипак, овај посао није увек лак. „Време је непредвидиво, а квалитет хране је кључан. Такође, тржиште је изазовно, јер људи често не разумеју зашто су природни производи скупљи. Али када виде и пробају, схвате да квалитет нема цену,“ истиче он.

Саво је посебно поносан на то што је овај посао постао породични. „Мој син је већ научио занат и наставља све што смо започели. Захваљујући младима, верујем да ће се овај начин живота одржати још дуго.“

Сведочанства купаца потврђују његове речи. „Један купац из Београда ми је рекао да је наша пршута једина ствар коју је понео као поклон у иностранство, јер зна да ће импресионирати свакога ко је проба,“ прича Саво са поносом.

Осим меса, Саво је и произвођач домаће ракије. „Шљивовица и мангулица – то је рецепт за срећу у свакој кући,“ шали се, али у његовом гласу чује се понос што је успео да споји љубав према традицији и породичну будућност.

Планови за будућност укључују проширење производње и увођење нових производа. „Размишљамо о органским производима за извоз, али и о организовању тура за посетиоце који желе да виде како изгледа живот на газдинству. Желимо да људи разумеју вредност онога што радимо,“ објашњава он.

Овакви примери доказују да уз труд, знање и љубав према ономе што радите, можете створити нешто јединствено. Саво Граорац је то успео, претварајући своје мало газдинство у оазу квалитета и доброг укуса, која привлачи људе из свих крајева.

Извор: Хепи ТВ

Фото: Архива Агробиѕзнис магазина