Краљевачки кајмак – бренд који траје

Под слоганом „Краљевачки кајмак – Бренд који траје“, већ 15. годину заредом одржава се „Кајмак бал“, манифестација у организацији београдске подружнице Завичајног друштва Краљево. Овај догађај слави један од најпрепознатљивијих српских млечних производа, чија традиција производње траје вековима.

Краљевачки кајмак одавно је превазишао границе Краљева и Србије. Архивски подаци показују да је већ 30-их година прошлог века био познат под именом „Жички кајмак“ и као такав се брендирао у Хрватској, одакле је даље доспевао на европско тржиште. Данас се овај кремасти млечни деликатес производи углавном у брдско-планинским пределима, на традиционалан начин, ручно, без технолошких иновација. Управо тај аутентични приступ чини га јединственим и незаменљивим на српској трпези.

Један од главних циљева организатора „Кајмак бала“ јесте заштита краљевачког кајмака као производа са географским пореклом. Градски већник Сретен Јовановић истиче да су у току припреме за научно утемељење специфичности овог производа, што би омогућило његову заштиту као националног нематеријалног добра. „Ово је начин да постепено припремимо терен и дођемо до тачке када ћемо званично тражити признање за краљевачки кајмак као аутентичан бренд“, истиче Јовановић.

Произвођачи кајмака са подручја Краљева истичу да је потражња за овим производом непрекидно велика. Милован и Љубица, који већ 15 година продају свој кајмак на Каленић пијаци у Београду, кажу да често не стигне ни да одлежи довољно дуго како би сазрео.

„Наши стари су га правили по истом рецепту, а ми смо само наставили традицију. Млеко се скува, остави да се на површини створи скоруп, затим се пажљиво скида слој по слој, слаже у дрвену посуду и соли. Што дуже стоји, то је старији и зрелији“, објашњава Љубица.

Мини млекаре у краљевачком крају такође настављају традиционалну производњу, а представница једне од њих, Мила Мишовић, истиче да је потражња за кајмаком увек већа од понуде. „Процес је исти као некада, али сада радимо са већим количинама. Ипак, никада нема вишка, јер купци препознају квалитет и врло брзо се све прода“, додаје она.

Поред дегустације краљевачког кајмака, на „Кајмак балу“ представљена је и српска традиционална кухиња, уз помоћ ученика и професора Пољопривредне школе „Др Ђорђе Радић“ из Краљева. Посетиоци су имали прилику да пробају пите са сиром и спанаћем, погаче, штрудле и ванилице, све оно што иде уз добар, домаћи кајмак.

Манифестацију су употпунили и наступи културно-уметничких друштава, која негују српску традицију. „Село без кајмака и сира је реткост, али данас је све мање крава, што је велики проблем. Ипак, ми се трудимо да очувамо оно што су нам оставили преци“, каже Сања Марковић из КУД-а Опланићи.

Љубитељи кајмака често се питају како да препознају прави, домаћи производ. Један од једноставних тестова је трљање мрвице кајмака између палца и кажипрста – ако се брзо истопи, остављајући само масноћу, то је прави кајмак.

За производњу килограма кајмака потребно је око 20 литара млека, а процес зрења траје до два месеца. Квалитетан кајмак чува се на температури од 4 до 8 степени Целзијуса, а садржи око 65% сувих материја и 35% воде.

Краљевачки кајмак је више од млечног производа – он је симбол традиције, породичних вредности и аутентичног укуса Србије. Захваљујући манифестацијама попут „Кајмак бала“ и иницијативама за географску заштиту, овај бренд има светлу будућност. Сигурно је да ће се његов јединствени укус памтити и чувати за генерације које долазе.

Соња Цветковић