Да ли знате шта је то Атеље вина и где се налази?
УЗ ШАПАТ ВИНА, ТАМО ГДЕ СЕ ГРЛЕ ДУНАВ И ТИСА: Изнад Старог Сланкамена, где су се сударале цивилазације, укуси вина мире светску гастрономију
Aутор: К. Лалић – Спирковић
ОД ИНЂИЈЕ с аутопута десно, па не више од десет километара. Иду прво Нови Карловци, а онда Нови Сланкамен. И пре него што путем зароните ка обалама прелепог Старог Сланкамена, има одвајање десно, горе пише “Атеље вина Шапат”.
Баш ту се љубе фрушкогорски виногради са импозантном грађевином из нашег века која је делимично укопана у фрушкогорски брежуљак. То је Атеље вина – тако скромно пише, а у ствари је много више. Подсећа на тајм-аут украден од живота.
Гастрономски спектакл “Француска кухиња са звездицама” ове године одржан је у ресторану Флеур де Сел, у оквиру винарије “Шапат”. “Ватромет чула” се догодио у организацији Удружења “Ја волим Француску” и “Савезна асоцијација регије Алзас”. Промоција европског центра гастрономије регије Алзас била је фокус манифестације, али су лепоте Срема и винског атељеа делимично Алзасу украли славу.
ФОТО: Марко Петровић
Домаћини су били почашћени врхунским гастрономским догађајем који су им уприличили чувени француски кувари са “звездицама”, а гости су имали једниствену прилику да отпијају врхунска вина на месту где се љуби чувена Тиса са моћним Дунавом, одмах ту, пар стотина метара од попришта чувене битке у Срему која је 1691. слављена у Бечу и широм Европе. Јер ту, поред “Шапата”, аустријски војници и српски шајкаши сломили су кичму опсаде далеког Беча која је претила европском континенту од 1683.
Емоцију и укусе са брежуљака изнад Сланкамена је тешко пресликати
“Француска кухиња са звездицама” је јединствена манифестација међународног карактера. У Србији је одржана другу годину и окупила је госте из привреде и економије Србије, али и њихове пријатеље представнике Француске и земаља региона.
Међу Французима седели су шефови Мишелинове кухиње европског центра гастрономије, регије Алзас у Француској, са главном звездом Joël Philipps, чувеним Мишленовим куваром. За истом столом седео је и власник ресторана са најдужом традицијом у француској покрајини Алзас Хусер Мишел, а ту је био и председник Међународне уније Алзаса која послује на пет континената у оквиру 63 представништва, (од децембра 2022. године и у Србији). Из Стразбура је допутвовао Жерар Штидел, председник Регионалне привредне коморе Стразбура “Ариа”, Себастијан Милер, из дирекције Европског центра за едукацију у хотелијерској индустрији ЦЕФППА и дивна госпођа Елеоноре Росе и Слађана Новаковић, председница Удружења “Ја волим Француску” и “Савезне асоцијације регије Алзаса у Србији”.
Главне “звезде” наше сланкаменске “Шапат репрезентације” били су Душан Вранић, генерални менаџер “Атељеа вина Шапат” који се после 16 година рада у реномираним ресторанима Њујорка вратио у Србију и шеф кухиње и главни кувар Никола Стојаковић са више од 13 година искуства из реномираних Мишлен ресторана из Париза. Част наше гастрономије “саслуживао” је Младен Драгојловић, главни енолог у винарији “Атеље вина Шапат”, чији су вински нектари вишеструко награђивани, а учио је у елитним винаријама Европе и Јужне Америке.
– Ово је можда један од најлепших дана у мом животу – исповедао нам се Душан Вранић пре него су реке хране и вина потекле из кухиње комплекса ресторана Флеур де Сел. Реновирали смо претходних седам месеци, а онда смо окупили људе достојне да раде према Мицхелин и другим светским стандардима: време, простор, квалитет сервиса, услуге… На гостима је да оцене фузију знања, искуства и енергије међу људима који заједно производе ово што ми интерно зовемо: “Шапат” бренд! Емоцију и укусе са брежуљака изнад Сланкамена је тешко пресликати. Говор очију, мицање усана, говор руку и на крају песма и француска и српска слили су се у нешто што је семантички најтачније назвати: ПЕСМОМ. На нашем и на француском и на енглеском језику.
ФОТО: Марко Петровиц
А онда, после званичног дела, негде предвече, док је сунце замицало за Црвеним чотом прелазећи преко Новог Сада, поново смо седели са Душаном, Николом и Младеном које назвасмо “српска гастро репрезентација”, а они се нису наљутили.
– Погледајте комплекс “Шапат” – ширио је обе руке менаџер Душан Вранић да лакше објасни: – Ово је јако интересантан комплекс у ком имате апартмане, собе, један ресторан, па други ресторан… Поента је да имате један нешто већи ресторан, да искористите терасу и поглед. И ту ће доћњи породице, организоваће се корпоративни ручкови, ту је опуштенија атмосфера са квалитетнијом храном, гастрономијом, сервисом, услугом и сјајном винском листом. Уз њега је мањи ресторан који има све то само што има приватност више. И гостима морате да нахраните сва чула – укуса и мириса, погледа и осећај простора и времена – рекао је господин Душан Вранић.
И негде ту се укључује Јоëл Пхилиппс, заштитно лице квалитета Мишлен звезди. – Чим сам дошао почео сам да гледам. Видео сам како изгледа кухиња и у њој се налазе све машине, сви апарати, сва опрема по последњим технолошким стандардима и то је иста врста ореме коју можемо да видимо и у француским ресторанима. Поред тога, видео сам и екипу (кувара и помоћно особље) која је обучена по свим стандардима. Онда сам поразговарао са главним куваром и убрзо сам схватио да је његова визија да се користе локални производи, да се користе сезонски производи и био је заиста кохерентан у свом излагању… Баш то радимо у Француској. И много вам је лепо овде. Баш онако… Нисам очекивао – ширио је руке на крају Јоëл.
На крају, док је дан одлазио у смирај, враћали смо се за Београд комбијем. Вино је певало у нама. Сетисмо се Иве Андрића. Он је у Омер-паши Латасу писао како “ради” мостарска жилавка чији су виногради уз камен Неретве.
Дунавско вино је другачије. Некако благо, лепо моћно и велико. А француске звезде – оне су такве да сијају у вама док поново не одете под њихова сажвеђа.
ФОТО: Марко Петровић
English