ГУЛАШИЈАДА У САМАИЛИМА

Почетак јесени у Самаилима је већ традиционално резервисан за добар гулаш, у дворишту порте овдашње цркве. Такмичење није приоритет, али су скромне награде и признања ипак некима испуниле срце. Од раних јутарњих сати чак 47 екипа загревало је котлиће, али и добру атмосферу. Сви су дошли из различитих разлога, али је мотив за дружење и добро расположење победио и прохладно време.

У селу Самаила, код Краљева, почетак јесени обележен је мирисом гулаша који се ширио из порте. Није заостајао ни мирис са роштиља, а народ је могао да окуси и печење које су мајстори од заната стрпљиво окретали на двадесетак мангала од јутра.

„Видите, први пут смо овде, одлично је! Добро дружење, добра екипа, народ расположен. Ово је леп начин да људи побегну од обавеза и подсете се добрих сусрета. Ми смо дошли из Београда“, каже капетан екипе Милан.

„Важно је добро дружење, ми смо овде већ годинама. Гулаш је повод, све друго није важно. Тајна гулаша? Нема тајне — љубав, месо, поврће и добро друштво“, додаје Горан из веселе екипе Буковице.

Највећи казан био је испред штанда Ловачке секције Самаила. Драгослав Пајовић кувао је озбиљан број порција.

„Ми ловци волимо ова дружења. Без гулаша се не чека ниједан догађај. Што више врста меса, гулаш је бољи! Данас кувамо за пријатеље и госте“, рекао је он.

Посебна драж оваквих окупљања је очување културе и традиције. Свако на свој начин доприноси, каже Јелена Секулић, председница Удружења жена „Сачувајмо српску традицију“ из Самаила.

„Драго нам је што смо успели да окупимо све више младих чланица. Негујемо обичаје, па тако на овим светковинама показујемо припрему за младенце, како се дочекују гости са житом и погачом. Наши малишани су ових дана помагали члановима ловачке секције да се порта среди, покоси трава и уреде штандови. Треба бити добар домаћин — мислим да смо у томе успели“, каже она.

Двадесетак штандова било је баш по мери домаћица — јер вредне жене наших села знају одлично да кувају, вежу и плету. Своју лидерску позицију задржала је и Зага Радојевић из Ратине, позната по традиционалним јелима.

„Ја уживам у овоме. Где год ме позову — идем. Волим дружење, волим да спремам наша стара јела. Није било лако — за ову трпезу сланих и слатких јела требала су ми два дана, али вредело је. Пехари су лепи, али и да их нисам добила — није важно“, кроз осмех каже Зага.

Из Жаочана је стигла Ивана Кандић са својим удружењем „Љубав на сеоски начин“. Ова екипа је у протеклој години освојила бројна признања.

„Волимо да покажемо оно што наше жене припреме. Организујемо се и често смо на разним манифестацијама. Лепо је што можемо да се дружимо и представимо наше рукотворине. Донели смо и мали разбој, да млади виде како су наше баке ткале“, каже Ивана.

Александар Милојевић спретно је са својом екипом окретао прасе, док су други крчкали гулаш. Било је и купуса и пасуља — за свачији укус.

„Мора да има прасића, то је традиција. Док се не окрене — нема славља. Биће прасића, иако им је цена била ниска. Сада кад крене сезона свињокоља и слава, можда буде боље. Ипак, сува година је подигла цену сточној храни. Србија је то — док сељак храни, нема гладних“, каже Александар.

Није лак задатак имао ни жири у такмичењима у гађању из ваздушне пушке, навлачењу конопца, скакању у даљ и бацању камена с рамена. Навијало се и за најмлађе и за старије. „Нисмо били строги, али има ту финеса које треба испоштовати“, каже Урош Ђоковић, председник Удружења ловаца Краљева.

Времена се мењају, али вреди се потрудити око организације оваквих скупова, јер се број посетилаца повећава из године у годину, као и наградни фонд. Сточари из Мрсаћа и Самаила већ су најавили да ће наредне године обезбедити вола на ражњу — да се нађе!

„Изузетно смо задовољни одзивом — 47 екипа у кувању гулаша, двадесетак у печењу прасића. Наше даме су приказале богатство српске баштине. Захваљујемо се и бројним спонзорима који су омогућили награде, неке и веома вредне. Имамо пуно нових, младих чланова. Ти момци раде у краљевачким фирмама, обрађују и своја имања, али увек нађу времена. Када нешто волите — ништа није тешко“, објашњава Александар Вукићевић из Ловачке секције Самаила, главни „кривац“ за овај догађај.

Припрема гулаша почела је ујутру око девет, а комисија је тешку одлуку донела тек око три поподне. Победила је екипа „Тајна зачина“ из Милатовића, друго место поделиле су Ловачка секција Мланча и Милићи, док су трећи били чланови екипе „Тринаесто прасе“.

„Е, чуј, тајна! Ви новинари само тражите тајну, а нема је — стрпљење, зачини, мало љубави и добро друштво“, уз смех су рекли победници.

Снагу у бацању камена с рамена одмерило је десетак екипа, а најбољи је био Иван Лешевић, који је камен бацио 6,78 метара. Најдаље је скочио Лука Тошковић — 2,45 метара, док је конопац буквално „покидала“ екипа из оближњег Ласца. Код деце је најдаље скочио Богдан Несторовић, а најпрецизнији у гађању био је Стефан Секулић. Код старијих, прво место обезбедио је Сања Ђенадић.

Најлепши ручни рад имала је Биљана Мутаповић, најлепшу погачу направила је Загорка Радојевић, а најлепши штанд приредила је екипа „Љубав на сеоски начин“. Најоригиналније домаће производе припремила је Снежана Страњанац из Драгачева, док је најбоље печење имала екипа из Ласца. Подељено је више од педесет разноврсних и шаљивих награда.

Фолклорне групе потрудиле су се да припреме разноврстан програм. Главни организатори манифестације били су Месна заједница Самаила, Црквена општина Самаила, Ловачка секција, ФК „Будућност“, и Удружење жена „Сачувајмо традицију“. Сви су још једном показали своје гостопримство. За крај, заиграло се велико заједничко коло — симбол јединства, села и радости.

Била је то још једна прилика да се подсетимо колико су лепа наша села и људи који их чине. Организатори су већ поставили високе циљеве и почели да спремају следећу Гулашијаду — на коју вас, како кажу, широм отворених руку очекују.

Соња Цветковић