Врањски доручак који се не заборавља

У срцу Пчињског округа, где се традиција не мери речима већ мирисима, топлином и укусом, пите нису само јело – оне су породично наслеђе, сећање на детињство и симбол гостопримства.

Једна од најпознатијих пита врањског краја је пропећа – сочна, хрскава, пуњена сиром и јајима, увек послужена уз чашу киселог млека. Служи се топла, на трпези која окупља генерације. Али у Врању се не завршава на једном рецепту – ту су и чувене самса, зељаница, сеченица, свака са својом причом и својим тајнама.

– Пропећа није само пита. То је успомена на детинство, ритуал, нешто што се преноси с колена на колено – причају домаћице које се труде да овај укус не нестане.

Припрема почиње једноставно – брашно, вода, со, сир, јаја – али оно што је чини посебном је техника. Јуфка се меси и развлачи у танку кору, премазује машћу, филује и ређа тако да подсећа на сунцокрет. Пече се на 200 степени двадесетак минута. Резултат је савршенство – хрскаво с полја, меко и пуно укуса изнутра.

У једном од локалних ресторана кажу да гости долазе из целе Србије, али и из Северне Македоније, управо због ових укуса.
– Ко проба једном, враћа се поново. Самса нам је најтраженија, позната широм земље – каже домаћин.

Ипак, и овде се осећа страх од заборава. Младе генерације све ређе уче припрему ових пита. Домаћице брину да ће вештине спремања ових јела нестати са њима. Зато је свака прича, свака емисија и сваки гост који тражи „ону праву, домаћу питу“ – корак ка очувању врањског кулинарског идентитета.

Зато – ако се затекнете у овом делу Србије – не пропустите да пробате пита у Врању. Не само због укуса, већ због душе коју носи.

Извор: RTS1