Више од два века на истом месту: Дивља крушка са Златибора и даље рађа и даје ракију посебне ароме

У златиборском селу Голово, на имању домаћина Милијана Аћимовића, расте стабло дивље крушке за које мештани верују да је старије од два века. Иако тачна старост није научно потврђена, породична сведочанства и приче које се преносе генерацијама говоре да је ово дрво већ почетком прошлог века имало приближно исту величину као данас.

Оно што ову крушку чини посебном није само њена дуговечност, већ и чињеница да, према речима власника, и данас редовно рађа. Плодови су ситни, али изузетно ароматични, због чега се већ деценијама користе искључиво за производњу ракије.

„Када се испече ракија и отвори флаша у кући, цела просторија замирише на њену арому коју само ова крушка има“, прича Милијан, који истиче да никада не додаје друго воће јер би се тиме изгубио препознатљив мирис и карактер пића.

Према породичним сећањима, Милијанов отац је још педесетих година прошлог века затекао дрво готово истих димензија. Данас, после више од шест деценија посматрања, власник каже да му се чини да је стабло тек незнатно порасло.

Током година стабло је претрпело одређене измене из практичних разлога. Једна велика грана морала је да буде скраћена, што је утицало и на принос. Ипак, резултати су и даље импресивни. Некада је са овог стабла било могуће напунити и више од двадесет казана, док се данас производња стабилизовала на око 12 до 16 казана годишње.

У преводу на готов производ, то значи да се са једног стабла добије око 100 литара ракије годишње. За поређење, како домаћин наводи, једно стабло шљиве најчешће обезбеди количину довољну за један казан.

Од лаванде до ликера: Брат и сестра из Чачка породично имање претворили у необичан агробизнис

Милијан уз осмех каже да понекад најбоље резултате дају управо оне ствари око којих се човек најмање труди. А судећи по овом стаблу које већ генерацијама опстаје без посебних захтева, у тој реченици има више истине него шале.

Оваква стабла нису само занимљивост већ и живи подсетник колико су старе сорте и локални генетички ресурси важни за очување традиције, укуса и идентитета наших крајева.

Извор: ПРВА ТВ, фото снимак екрана ПРВА ТВ