Вино, зној и Свети Трифун: Да ли српски виногради преживљавају традицију?

Док се у православним црквама читају молитве за родну годину, а капи вина преливају преко тек орезаних чокота, српски виноградари не крију ни понос ни бриге. Свети Трифун, заштитник виноградара, није само празник већ и симбол непрестане борбе – с временом, природом и економијом.

Вековима на чокоту традиције

У селу Доња Ломница, где Томислав Митић орезује своје винограде, радни дани не престају ни на празник. „Имам три винограда, на три различите локације. Винске сорте су доминантне, али једна трећина је и стоног грожђа. У добрим годинама берем и до 5000 килограма грожђа“, прича нам док руке аутоматски секу старе лозе, остављајући простора за нови род.

Исто се дешава и у Неготинској крајини, где су на литургији у манастиру Буково окупљени виноградари, чекајући благослов за предстојећу сезону. Никола Младеновић, један од најмлађих виноградара, али с визијом старом колико и сам крај, истиче да се без очувања аутохтоних сорти не може говорити о правом српском вину. „Црна тамјаника, зачинак, багрина – све су то сорте које су некада биле понос овог краја, а данас морамо уложити много труда да их оживимо“, каже он.

Свети Трифун у „српској Тоскани“

Риђица, место које мештани зову „српска Тоскана“, сведочи о томе да је виноградарство више од занимања – то је идентитет. Радослав Трипковић, виноградар и винопија из Риђичког виногорја, сматра да је тешка година за нама, али се нада да ће кише овог пролећа донети бољи род. „Прошле године суша нас је сатрала. Грожђе је било доброг квалитета, али га је било мање. Ове године, Бог даће, биће боље“, прича нам док традиционално залива први орезани чокот вином од прошле бербе.

Млађи нараштаји се ипак не плаше да закораче у овај свет. Небојша Бађа, млади виноградар, наставља породичну традицију. „Имамо пола хектара под виноградима, садимо каберне фран и шардоне, а планирамо и франковку. Верујем да овде можемо правити вина врхунског квалитета“, уверен је он.

Изазови и вера у добру бербу

Свети Трифун није само празник, већ и праг нове виноградарске године. Док виноградари у Лесковцу, Власотинцу, Вранју и Сурдулици на овај дан почињу резидбу, сви имају једну заједничку жељу – да ове године грожђе роди како треба. „Најбоље је почети с резидбом већ у јануару, али данас је тај дан када заиста почиње виноградарска година“, каже Томислав Митић.

Док Свети Трифун својим благословом чува винограде, виноградари знају да без њихових руку, труда и љубави – вина неће бити. Зато, чаше горе за оне који не само да воле вино, већ га стварају.

Извор: РТС, РТВ