Отишла је Оливера Катарина, глас и лице једне велике епохе

Легендарна глумица и певачица Оливера Катарина преминула је 21. јула у Београду, у 87. години. Одласком уметнице која је подједнако снажно владала филмским платном, позоришном сценом и концертним дворанама, српска култура изгубила је једну од својих најупечатљивијих личности.

Оливера Катарина није била само звезда једног времена. Била је појава која се није могла поновити, препознатљива по снажном гласу, необичној лепоти, темпераменту и начину на који је у сваку песму и улогу уносила дубоку емоцију.

Рођена је 5. марта 1940. године у Београду као Оливера Петровић. После гимназије и кратког студирања права, определила се за глуму и уписала Академију за позориште, филм, радио и телевизију. Већ на почетку каријере добила је улогу Коштане у Народном позоришту, показавши да у њој живе и глумица и певачица изузетне снаге.

Светску славу донела јој је улога Ленче у филму Александра Петровића „Скупљачи перја“ из 1967. године. Филм је освојио Велику награду жирија и награду критике на Канском фестивалу, а Оливера Катарина постала је једно од најпрепознатљивијих лица југословенске кинематографије у свету.

Остварила је запажене улоге и у филмовима „Сан“, „Рој“, „Узрок смрти не помињати“, „Госпођица доктор“, „Гоја“ и „Чарлстон за Огњенку“. Ипак, публика ју је једнако снажно памтила по песмама у којима су се сусретали српски мелос, староградска музика, романса, шлагер и ромски ритмови.

Певала је на више језика и наступала пред публиком широм света. Посебно место у њеној каријери заузимају концерти у чувеној париској „Олимпији“, у којој је, према биографским подацима које преносе домаћи медији, одржала чак 72 узастопна наступа. Био је то успех какав је мало ко са ових простора успео да понови.

Поводом њене смрти саучешће је упутио председник Републике Србије Александар Вучић, истичући да је Оливера Катарина била аутентична и харизматична дива чији су стил глуме и јединствен глас превазишли границе ових простора.

„Својим раскошним талентом и страшћу са којом је приступала свакој улози и песми, оставила је специфичан траг у нашој кинематографији и музици. Њен вансеријски таленат донео јој је заслужену славу, а уметничка снага умела је да задиви и најизбирљивију светску публику“, навео је председник Вучић.

Он је нагласио да је Оливера Катарина својом фасцинантном појавом и јединственим стилом обележила једну од најсјајнијих епоха наше уметничке сцене.

„Памтиће је бројне генерације које су имале привилегију да одрастају уз њену непресушну енергију, снажну личност и дубоку емоцију коју је безрезервно уносила у сваку интерпретацију“, поручио је председник, упућујући дубоко саучешће њеној породици, пријатељима, колегама и поштоваоцима.

Оливера Катарина припадала је реткој врсти уметника који нису само наступали пред публиком, већ су својом појавом мењали простор у који уђу. Њен глас носио је снагу народне песме, тугу старих времена и отменост великих светских позорница. Зато њеним одласком није затворено само једно велико уметничко поглавље. Отишла је дива чије ће песме, улоге и непоновљива енергија остати трајни део културног памћења Србије.