Наше вино трећи пут у Краљеву

Давне 1881. године Љубомир Новаковић, инжењер пољопривреде и енолог, отворио је Винотехничку радњу, прву код Срба јужно од Дунава и Саве, пандан данашњим институтима за виноградарство и винарство. У част оснивача одржана је четврта по реду винска манифестација „Наше вино – уметност стварања“, која је окупила произвођаче, енологе и љубитеље вина са циљем да се истакне значај ове баштине, али и да се подигне квалитет и подстакне развој винарства и виноградарства у овим крајевима. Краљево, тадашњи Карановац, у то време имало је и лепе винограде, а велика виногорја налазила су се углавном у три тадашње винске регије – Жупи, Крајини и Смедереву.

Србија има дугу традицију винарства, о чему сведоче бројни историјски списи, али је све до краја XIX века имала мало школованих стручњака који су могли да унапређују технологију производње, будући да су честе промене државног уређења доводиле до смене власништва над поседима и винарijama. Због свега наведеног, са агрономског, али и историјског становишта, ова поставка, уз присуство 37 винарija и пет произвођача жестоких пића са укупно 250 етикета, има велики значај.

„Последњих година наше удружење активно ради на прикупљању и систематизацији грађе о нашим великанима. Мало је познато да је у Краљеву поникло, живело и радило чак дванаест инжењера. Двојица су оставила изузетан траг у пољопривреди – др Ђорђе Радић и Љубомир Новаковић, агроном, први енолог у Србији, министар и управитељ школа. Мислим да ћемо наредне године манифестацију проширити и у смислу садржаја, па можда и у броју дана одржавања“, каже Ненад Нерић, председник Управног одбора Удружења инжењера и техничара „Добривоје Божић“ из Краљева.

Последњих година виноградарство и винарство се са поносом враћају на светску винску мапу, што би тек требало да донесе бројне бенефите. Неколико домаћих винарija већ је израсло у велике произвођаче, па и извознике, али је и даље највише малих и средњих винарija које свој производ пласирају пре свега на домаћем тржишту.

„Србија у последњих неколико година, практично од почетка овог века, бележи све боље резултате у винској индустрији. Све више људи се одлучује за производњу грожђа и вина, повећавају се површине под виноградима, расте и извоз, а лепо уређене винарije са подрумима и дегустационим салама укључују се у руте винског туризма. То је оно што је добро“, каже из искуства Сава Јојић из Винарије „Мачков подрум“ из Ирига.

Квалитет вина зависи од поднебља, квалитета грожђа, саме технологије, али и традиције у производњи. Неке винарije ту традицију имају вековима.

„Винарија Студеница у овом циклусу позната је јавности последњих 60 година, иако традиција производње датира неколико векова уназад. Своје винограде имамо у Жупи, где доминирају прокупац и бела тамјаника“, истичу из Винарије Манастира Студеница.

Година за поједине сорте није била погодна, али је приметно да се полако враћамо нашим аутохтоним чокотима, где након тамјанике прокупац постепено преузима примат.

„Избор Винарије Грабак је од самог почетка усмерен на традиционална вина краја у ком се налази. Трећина наших засада је под прокупцем. У свету винарства, за аутохтоне сорте потребни су посвећеност, нега и велики труд, како у винограду, тако и у подруму, да би се добило врхунско вино. Очување сорте која је у Србији нашла своје идеално станиште велики је мотив за виноградаре. Данас се у Србији производе изузетно квалитетна вина од прокупца, у зависности од стила винарije. Вина из година које нису најповољније за сазревање су умереног тела, док прокупци из добрих година могу да одлежавају и да буду комплексни и племенити. За нас је то био изазов, али и успех, јер смо препознати и на светским такмичењима“, са поносом истиче Бранислав Николић из Винарије Грабак из Врњачке Бање.

Многа признања и награде које наша вина освајају на престижним светским оцењивањима свакако доприносе ширењу ове делатности, али и подизању квалитета и мапирању винских тура.

„Вино је правио мој деда, мој отац, а данас и ја. Успели смо у неколико наврата да своја вина крунишемо светским признањима. Није лако ни произвести квалитет, ни одржати га. Конкуренција је велика, али и здрава, јер вас мотивише да стално напредујете. Производњу углавном држимо на нивоу до 30.000 боца годишње. У сваком случају, свака добра кап вина почиње у винограду. Ускоро планирамо да на обронцима наших виногорја у Бучју објединимо туризам и вино. То ће бити заокружена и, верујем, веома лепа прича“, са поносом нам прича Бранко Милосављевић из Винарије Милосављевић из Бучја.

Уметност у чаши вероватно су први препознали уметници – писци, сликари и композитори – који су о „пићу богова“ оставили свој печат. Коста Ботуљац спојио је и једно и друго.

„Одрастао сам међу чокотима и мој избор није могао да буде ништа друго. Уметност у чаши сам надоградио уметношћу на платну. Вино на модеран начин производим последњих 25 година, али искључиво у малој производњи, чувајући квалитет. Ова година је била веома специфична, јер смо имали сушно лето, али смо ипак успели да направимо добро вино“, каже Ботуљац.

Љубитељи вина имали су прилику да истраже вина различитих стилова и тероара, уживајући у њима, баш као што то чине и сами винари приликом стварања „пића богова“. Први пут су представљена органска вина, вина са медом, али и вина од другог воћа.

Значај вина кроз историју својом причом обележио је проф. др Предраг Митровић, власник Винарије Хрусија из Лесковца. На његовој етикети коришћена је техника којом је рађено Мирослављево јеванђеље, што нас враћа у средњи век, славно доба наше историје.

„Хрусија је основана 2021. године и располаже са три и по хектара винограда. Иако је винарija основана пре само неколико година, њена историја је стара скоро један век. Реч је о винарiji која је обновљена после готово сто година, јер се мој прадеда бавио истим послом. Стицајем околности, током преврата 1948, 1949. и 1950. године остали смо без винарије и винограда, али нам је имовина касније враћена. Након завршетка каријере у банкарском сектору, одлучио сам да се посветим породичној традицији“, каже њен власник др Предраг Митровић.

Манифестацији је присуствовао и Жељко Радошевић, државни секретар, који је, честитајући домаћинима на, како је рекао, одличној организацији, најавио да ће ресорно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде поново активирати меру бесповратне подршке за изградњу и опремање винарija.

„Чак смо и ми били изненађени прикупљајући податке о значају онога што је Љубомир Новаковић оставио иза себе. Колеге којима је ова тема блиска кажу да су неке од његових идеја и реализација напредне чак и за данашње услове. Овај крај је одувек био виноградарски, о чему сведоче и подруми и називи појединих засеока ‘гради’, што је синоним за винограде. Србија има дугу традицију винарства и због тога нам је изузетно драго што овој поставци, уз присуство оних који данас крче пут светским признањима српском вину, дајемо посебан значај“, каже др Миодраг Рајковић, суорганизатор манифестације „Наше вино“ и велики колекционар вина.

Уз квалитетна вина, винолјупци су имали прилику да уживају и у богатом избору сирева – од тврдих и екстратврдих, до димљених, припремљених по традиционалним рецептима. Сиреви са жалфијом, лавандом, рузмарином, зрнима аниса и црним тартуфима, као и они одлежали у црном вину, привукли су пажњу својим укусима. Пршуте су такође дале снажан печат овој винској причи.

Организатор, краљевачко Удружење инжењера и техничара „Добривоје Божић“, уз подршку локалних угоститеља, најавио је планове да овај догађај у наредним годинама прерасте у вишедневни, са додатним програмима попут предавања и радионица.

Квалитет и закон из Душановог доба

У време Душановог царства донет је закон који се односио на квалитет и начин производње вина. У том златном периоду постојао је керамички винoвод дуг двадесет пет километара, којим је вино допремано до царских подрума у тадашњу престоницу Србије – Призрен. Након тог златног доба, у више наврата помиње се враћање српског народа винској култури и великим засадима за квалитетна и позната вина. Коначним ослобођењем од турске и аустроугарске власти процветала је и ова грана привреде, што је касније допринело развоју винског туризма. Традиционалне породичне винарije, уз модеран приступ, претвориле су свој начин пословања у праве туристичке атракције.

Према подацима Привредне коморе Србије, под винoвом лозом налази се више од 20.100 хектара, годишње се произведе око 160.000 тона грожђа, а овом производњом бави се око 80.000 пољопривредних газдинстава. Према неким другим изворима, ове бројке су и веће. Број винарija премашио је 500 и готово да нема месеца у коме се не региструје нека нова.

Било је свечано, поносно и празнично, јер су винари на свој начин одали почаст оснивачу првог завода за вино у Србији, у граду на Ибру. Свечано, јер је повод био леп, а поносно – јер имамо вина за чисту десетку.

Соња Цветковић