Србија је богом дана за кампинг и гампинг

Кампинг и глампинг туризам доживели су од пандемије корона вируса праву експанзију и од тада бележе константан раст. Општи тренд у Европи усмерен је на већу промоцију здравог стила живота, који укључује активан одмор и време проведено у природи. То потврђује и чињеница да кампинг туризам у европским земљама има учешће од 25 одсто у укупном туристичком промету.

И док су потенцијали кампинг туризма одавно препознати, глампинг као нови вид луксузног камповања све више привлачи имућније туристе који на одређеним дестинацијама желе спој природе и комфора.

Према подацима Групације за кампинг, глампинг и „оутдоор” туризам Привредне коморе Србије (ПКС), у нашој земљи постоји 38 кампова, кампинг одморишта и камповалишта која су регистрована под различитим шифрама делатности.

Председник Кампинг асоцијације Србије Владимир Ђумић у разговору за Бизнис.рс истиче да у домаћој туристичкој понуди није довољно заступљен ни кампинг ни глампинг туризам, и да је због унапређења ове гране туристичке привреде недавно и оформљена групација у оквиру ПКС.

“Потребно је да се више ради на едукацији, пре свега оних који би ушли у овакав вид малог породичног бизниса са једне стране, а са друге како би се вршио притисак на доносиоце одлука да се искористе потенцијали који постоје у транзитном и сеоском туризму”, наводи наш саговорник.

Илустрација: Камповање је свима доступно/ ФОТО: Pixabay

Ђумић напомиње да међу кампинг туристима има и домаћих и страних, али да је ипак више странаца који транзитирају кроз Србију на путу до летњих, морских дестинација попут Грчке и Црне Горе.

“Међу кампинг и глампинг туристима као дестинација је нарочито популарна западна Србија и Увачка, односно Златарска регија. Ту је већ доста развијена туристичка привреда, пре свега кроз повезивање са активним одмором и оутдоор туризмом. Полако се развија и источна Србија, као посебно атрактивна дестинација. Тренутно радимо на томе да још мало пробудимо овај део наше земље, пре свега национални парк Ђердап и део Доњег Подунавља који је повезан и са бициклистичким туризмом, најпре кроз еуро вело руте 6 и 13. Такође, ту постоје могућности и за развој спелеолошког туризма”, наводи председник Кампинг асоцијације Србије.

Поред ове две кључне дестинације, Ђумић наводи и мање зоне које су такође атрактивне, као што су Делиблатска пешчара, Копаоник и сви национални паркови који имају могућност за развој ове врсте туризма.

Потенцијал за значајан раст ванпансионске потрошње
На питање шта Србији недостаје да постане препознатљива кампинг и глампинг дестинација, Владимир Ђумић одговара да је то пре свега инфраструктура, попут транзитних кампова на коридорима 10 и 7, дуж ауто-пута и у близини великих градова попут Новог Сада, Београда и Ниша.

У зависности од тренутне туристичке понуде и догађаја попут ЕXИТ-а, Нишвила, фестивала у Гучи и Беер феста, кампери би се у поменутим местима задржавали од једног до три дана и на овај начин могао би да се реализује већи број ноћења у камповима, кампинг одмориштима и кампиралиштима, чиме би се повећала и потрошња јер управо кампери спадају у групу туриста са високом ванпансионском потрошњом.

“Недостаје нам добрих и јаких кампова који могу да приме и већи број гостију, а да се налазе на транзитним коридорима. Такође, недостаје нам промоција Србије као земље у којој заиста можете да кампујете на један посебан начин, онако како се некад камповало по Европи – да то не буду велики кампови који смештају по хиљаду гостију, већ мали породични кампови који нуде прави угођај, далеко од загађених средина, у пријатном амбијенту. Наша села то управо и могу да понуде као најатрактивнији производ – породичне кампове у домаћинствима”, наглашава Ђумић.

Илустрација: Гампинг је све популарнији посебно међу страним туристима

Кампинг туризам, како каже, доступан је свима. Од пандемије корона вируса до данас расте потреба и потражња за таквом врстом смештаја и боравка у природи.

“Наши људи бораве у камповима, али не постоји довољан број кампова који би могли да одговоре на њихове захтеве, па се често дешава да се кампује на дивље, а онда буде проблема са смећем, загађењем и слично. Зато и покушавамо да уредимо овај сегмент, како бисмо људе упућивали на уређене кампинг зоне у националним парковима, специјалним резерватима и парковима природе. Сви који би долазили у ове кампове могли би у њима да буду смештени, а да у исто време уживају у активном одмору, пешачењу, вожњи бицикла или планинарењу”, закључује Ђумић.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/turisti-sve-cesce-spajaju-aktivan-odmor-u-prirodi-sa-luksuznim-kampovanjem/